УНЕСКО је упозорио да постоји реалан ризик од појаве цунамија у Средоземном мору у наредним деценијама, укључујући и приобалне делове Француске. Ово упозорење објављено је на званичној интернет страници Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, уз напомену да се овај регион не може сматрати потпуно безбедним од разорних морских таласа.
Према оцени научника, историјски подаци сведоче да су у прошлости цунамији већ погађали делове Медитерана. Поједини од тих таласа досезали су и француску обалу, што указује да опасност није само теоретска, већ да има и документовану историјску основу.
Истраживачи наглашавају да цунамији не настају искључиво као последица снажних земљотреса. Ове појаве могу бити изазване и подводним клизиштима, као и вулканским ерупцијама. Додатну опасност представљају снажне морске струје које прате овакве догађаје, јер могу продрети дубоко у приобалне зоне, поплавити луке и нанети значајну штету инфраструктури дуж обале.
Као један од упечатљивих примера из новије историје, УНЕСКО наводи догађај у Ници 1979. године. Тада је током грађевинских радова дошло до подводног клизишта које је изазвало талас налик цунамију. У том инциденту осам особа задобило је повреде опасне по живот, што је послужило као упозорење да и локални геолошки процеси могу изазвати изненадне и опасне морске поремећаје.
Организација истиче да се на глобалном нивоу ради на јачању система раног упозоравања. Преко Међувладине океанографске комисије (МОК), УНЕСКО координира међународне механизме за праћење и благовремено реаговање на цунамије, успостављене након катастрофалног земљотреса и цунамија у Индијском океану 2004. године.
Тај систем обухвата мреже сензора на морском дну, регионалне центре за анализу података и програме обуке за локалне заједнице, међу којима је и иницијатива „Спремни за цунами“. Основни циљ ових активности је унапређење заштите приобалних подручја и подизање свести становништва о начинима реаговања у случају природних катастрофа.
УНЕСКО зато наглашава да је, у условима све интензивнијих природних ризика, од пресудне важности развијање система раног упозоравања и едукација становништва, како би се последице евентуалних цунамија у будућности свеле на минимум.
