Виктор Орбан донео је одлуку о напуштању Међународног кривичног суда којем је Мађарска приступила током његове прве владе 1999. године. Према његовим речима, демократској земљи није место у овом суду који је, како каже, постао политичко тело. С друге стране, израелски премијер Бењамин Нетањаху оценио је потез мађарске владе храбрим.
Осим притиска Међународног кривичног суда, Нетањаху се на унутрашњем плану суочава са афером „Катаргејт“. Према садашњој истрази, тројица његових саветника Јонатан Урих, Ели Фелтшајт и Израел Ејнхорн осумњичени су да су примали новац од катарске лоби групе како би се укључили у кампању јачања имиџа ове заливске државе која се сматра спонзором Хамаса и уточиштем његових лидера.
Урих и Фелтштајн су ухапшени, а Ејнхорн се тренутно налази у Србији. Нетањаху је истрагу афере Катаргејт назвао ловом на вештице.
Истрагу Катаргејта спроводио је директор безбедносне службе Шин Бет Ронен Бар који се због тога замерио израелском премијеру. Осим тога, Бар је истраживао и одговорност владе у безбедносним пропустима који су довели до напада Хамаса 7. октобра 2023. Он се замерио и због упозоравања на све веће насиље израелских досељеника над Палестинцима на Западној обали.
“Дакле, ако се испостави да је све то тачно имамо људе у најужем кругу премијера које плаћа страна држава која је далеко од невиног посматрача. Она је веома блиско повезана са Хамасом, терористичком групом број један”, наводи Уди Сомер, професор политичких наука на Универзитету у Тел Авиву.
Нетањаху покушава да смени Бара који је добио рок до 20. априла да се повуче. Почетком ове недеље премијер Нетањаху је именовао бившег команданта морнаричких снага Елија Шарита за новог директора Шин Бета. Убрзо је поништио одлуку под притиском коалиционих партнера јер се испоставило да је Шарвит учествовао на протестима против Нетањахуових правосудних реформи 2023. године, као и да је критиковао америчког председника Доналда Трампа.
„Кулминација тихог рата у израелском друштву“
Никола Туцаков, стручњак из Института за европске студије, анализирао је недавне дипломатске активности Израела и унутрашње политичке изазове са којима се суочава премијер Бењамин Нетањаху.
Говорећи о посети израелског премијера Мађарској, Туцаков је истакао да је реч о „заједничком маневру“ који допуњује досадашње израелско деловање у Појасу Газе. Он је ову дипломатску туру окарактерисао као прилику за Израел да покаже своје традиционалне пријатеље у Европи.
„Ово је на обострану корист изведено и показивање да та Европа, колико се год буни против тога што Израел ради, у себи ипак има неке доследне савезнике Израела“, нагласио је.
Према његовим речима, за Мађарску је ово пријатељство са Израелом корисно јер сигнализира њихову доследну подршку администрацији америчког председника Доналда Трампа.
Осврнувши се на аферу „Катаргејт“, Туцаков је оценио да би то могло довести до опадања легитимитета самог суда.
„На самом почетку када су издате потернице против израелских званичника, деловало је да ће оне у коначници довести до опадања легитимитета самог Међународног кривичног суда. Зашто? Управо зато што су његови механизми за извршавање на вољи самих држава“
Туцаков је додао да у одсуству одлуке Савета безбедности УН, државе могу да „тргују“ са овим питањем између себе. Он је навео пример Мађарске, која може да најави излазак из МКС-а и да се тако нађе „у друштву најмоћнијих држава света које свакако не признају Римски статут“.
Аналитичар је такође указао на могућност смелијих потеза Израела по питању ситуације на Западној обали:
„Оно што увек лебди као могућност и што бих рекао да се чека откако је Трамп ступио на власт, јесте неки смелији одговор по питању ситуације на Западној обали, односно Јудеји и Самарији. Рекао бих да је то нешто што се највише очекује, неке најаве признања израелског суверенитета барем на неким деловима који до сада нису признати“
Туцаков је истакао да је Нетањаху био уздржан према Трамповој идеји о „ривијери“ у Појасу Газе, али да су слате позитивне поруке о спремности на разговоре и предлагање решења.
Говорећи о унутрашњим изазовима у Израелу, Туцаков је указао на оставку начелника Генералштаба као последицу напада 7. октобра, као и на разрачунавање са пропустима у деловању војних и политичких структура.
„Уколико војне структуре сносе одговорност, она се такође пребацује и на самог Нетањахуа који то наравно није спреман да прихвати“
Туцаков је посебно истакао промену у израелском ставу према Катару, наводећи да је то „врло велика промена у односу на неке устаљене наративе“.
„Ми смо први пут чули у јако дуго времена да је неко из власти у Израелу спреман да каже да Катар и није тако непријатељска држава. То је врло велика промена у односу на неке устаљене наративе. Катар је необичан актер, он тргује утицајем константно – у једном тренутку штити руководство Хамаса, у другом би да лобира за своје утицаје“
Према Туцакову, ова промена става према Катару могла би потенцијално да нашкоди репутацији премијера Нетањахуа. Међутим, он је поставио кључно питање: „Да ли то одвраћа гласаче од њега, да ли било ко други има то поверење које гласачи дају Нетањахуу?“
Аналитичар је такође указао на дубоке поделе унутар израелског друштва, које се манифестују кроз сукоб између традиционалних безбедносних и војних структура с једне стране, и десничарске власти коју представља Нетањаху с друге стране. Он је овај сукоб описао као „кулминацију тог тихог рата“ између ових двеју страна.
„У том смислу ово је директно преношење дубоких јазова у самом израелском друштву и гледамо сада да ли те структуре имају моћ да омету политички изабрану власт“, рекао је Туцаков.
Он је посебно истакао улогу државне тужитељке и обавештајних структура, постављајући питање:
„Да ли заједно државна тужитељка и обавештајне структуре имају ту врсту институционалне моћи да доведу до политичке саботаже самог Нетањахуа како он тврди да им је намера?“
