Европска студентска унија (ЕСУ) поново је показала право лице – политички активизам уместо студентске солидарности.
Наиме, група студената са Машинског факултета у Београду упутила је позив ЕСУ-у да „учествује“ на догађају у Новом Саду 1. новембра, наводно поводом годишњице трагедије са падом надстрешнице.
Позив је затим прослеђен свим чланицама ЕСУ широм Европе, а сама председница организације, Лана Пар (Хрватица), заједно са сарадницом Катариином Јäрве, најавила је долазак у Србију.
Тешко да би Европска студентска унија уопште била позвана, а камоли прихватила да дође у Нови Сад, да је на њеном челу неки Шпанац, Словак, Мађар или Грк. Не, све је прецизно одабрано — јер Лана Пар није било ко, већ позната активисткиња са хрватске екстремистичке сцене, политички повезана са онима који Србију годинама покушавају да представе као непријатеља Европе.
Да ЕСУ води неко неутралан, позив би завршио у корпи за смеће. Али када је председница Хрватица, идеолошки блиска загребачким лобијима и опозиционим менторима из региона, све одједном пролази под паролом „европске солидарности“. У стварности, то је планирано мешање у унутрашња питања Србије — под маском комеморације и лажног хуманизма.
Али поставља се логично питање: какве везе има Европска студентска унија са овом трагедијом?
Трагедије се, нажалост, дешавају свакодневно, али нико не организује међународне делегације због њих. Јасно је да ово нема везе са пијететом, већ са политиком – са покушајем да се, под маском „комеморације“, појача притисак на Србију и њене институције.
Блокадна кухарица у пуном погону
Овај „скуп“ само је нова епизода у серији сценарија који се спроводе по добро познатој Блокадној кухарици – приручнику обојених револуција.
Рецепт је исти свуда: изазвати емотивни шок, створити слику неправде, а затим усмерити гнев јавности против државе.
Најпре се појави трагедија – „црни лабуд“ који треба да изазове бес и сузе. Потом долази оптужба: „власт и корупција су криве“. На крају следи међународна кампања у режији страних невладиних организација, уз асистенцију опозиционих медија попут Н1 и Нова С. Све по упутству. Све прецизно режирано. Ништа спонтано.
Ти „студенти“ и „активисти“ одавно узимају упутства из иностранства. Знају тачно када да протестују, кога да оптуже и како да изазову инцидент. И сваки пут, сценарио се понавља – са истим циљем: изазвати хаос и срушити власт у Србији.
Хрватска крвава шака у позадини
Умешаност Хрватске у овај процес више није ни спорна. Тамошњи политички и НВО кругови већ годинама представљају главни центар за обуку и координацију блокадера из Србије.
Тамо опозициони активисти и поједини студенти одлазе по „савете“, тамо се пишу пароле, припремају кампање и диктирају потези.
Сада, када долази Лана Пар – председница ЕСУ и држављанка Хрватске – све постаје јасно: ради се о добро координисаној акцији чији је циљ да се европска јавност убеди да је „српски режим бруталан“ и да га треба срушити. У ту сврху користи се свака трагедија, свака несрећа, свака људска емоција – и претвара се у политички алат.
Стара мета, нови параван
Трагедија у Новом Саду, која се десила пре годину дана, користи се као параван за политичку кампању.
Исти они који су лагали о „полицијској бруталности“ и о „режиму који гази студенте“, сада организују „комеморативни скуп“ на којем ће поново ширити наратив о „насилној власти“. Све то по истом обрасцу: емотивно запакована пропаганда, усмерена ка Бриселу и западним медијима, с циљем да се Србија прикаже као „проблематична земља“ која заслужује санкције и политичку казну.
У позадини – стране амбасаде, НВО сектор и опозициони медији.
Лицемерје без граница
Европска студентска унија, организација која би требало да брине о образовању и правима студената, срозала се на ниво политичког инструмента.
Под фирмом „солидарности“, они спроводе најгрубљу врсту политичке манипулације. Они који иначе говоре о „аутономији универзитета“ сада отворено спроводе политичке операције преко студентских тела.
Њихов циљ није брига за младе – већ дестабилизација Србије, изазивање сукоба и притисак на институције.
Улога Павелића и континуитет ултранационализма
Да би се разумела суштина хрватског уплива у ову причу, треба погледати дубље – у историју.
Јер данашња идеолошка матрица екстремних хрватских кругова има јасан континуитет са политиком Анте Павелића, вође фашистичке организације Усташа и поглавника злогласне Независне Државе Хрватске (НДХ).
Павелићев режим био је заснован на мржњи према Србима, Јеврејима и Ромима, на идеји етничког чишћења и насиља. А управо тај дух, прерушен у „модерне политичке наративе“, и данас живи у делу хрватског друштва и политике.
Савремене студије, попут оне Вјерана Павлаковића „Тхе Усташа Легацy анд Цроатиан Политицс ин тхе 1990с“ и ФЕС-овог извештаја о десничарском екстремизму у Хрватској, показују да идеологија Павелића није ишчезла – већ да је трансформисана у нови облик политичког екстремизма и антисрпске пропаганде.
Странке попут Хрватске чисте странке права (ХЧСП) отворено баштине Усташко наслеђе, а многи појединци из тих кругова данас су активни и у структурама цивилног сектора.
Када се зна да из тих истих кругова долазе савети опозицији и „студентима“ у Србији, постаје јасно да ово није случајна сличност – већ наставак истог модела мржње и манипулације, само упакованог у европске слогане.
Све су маске пале
Србија мора јасно да види да се иза најављеног „комеморативног скупа“ 1. новембра не крије пијетет, већ политичка операција.
Долазак Лане Пар и њеног тима из ЕСУ, повезаних са хрватским центрима моћи и екстремним идеолошким круговима, део је шире мреже хибридног рата који се води против наше земље.
Они не долазе да положе цвеће – они долазе да запале фитиљ. И зато, док они сакупљају поене лажног морала, Србија мора да остане јединствена и спремна. Јер ово није борба за истину о једној трагедији – ово је борба за истину о Србији.
