Талас масовних протеста фармера и најава тракторских барикада преплавио је више земаља у Европи. Поводи су јако слични и тичу се строгих „зелених“ прописа, раста трошкова производње, огормне бирократије и јефтине увозне робе, пре свега из Украјине.
Најбурније је било у Француској, где су пољопривредници блокирали прилазне путеве Паризу, али су у четвртак поподне пристали да обуставе протест након договора са владом.
У Немачкој су колоне пољопривредне механизације поново на аутопутевима. Парада трактора стигла је и у Брисел током заседања Савета Европе у јеку протеста фармера у тој земљи.
Са колегама широм Старог континента се солидаришу фармери у Шпанији, који су најавили протест, и Италији где су већ око 300 возила окопило близу Милана.
Иначе, лавину незадовљства покренули су пољопривредници из Пољске када су се придружили камионџијама у блокади границе са Украјином.
Хаос и сукоби са полицијом у Француској
Протести у Француској кренули су од прошле недеље, а према процени полиције у среду поподне је на путевима широм земље било око 6.500 фармера са око 4.500 трактора. Барикаде на кључним саобраћајницама су подигнуте на око 80 локација.
Демонстрације су нагло прекинуте у четвртак поподне када су два водећа синдиката одлучила да уклоне барикаде након што им је премијер Габријел Атал прердставио нови сет мера, које представљају „опипљив напредак“.
Бес пољопривредника је пре свега био усмерен на Париз, па су покушали да блокирају све прилазне саобраћајнице престоници и запалили гуме на коловозу. Међутим, сликовито је било и у другим градовима где су течним стајским ђубривом „декорисали“ објекте локалне самоуправе.
До сукоба са полицијом дошло је у околини Париза, када су бесни демостранти упали у огромну кванташку пијацу „Рунжи“, коју називају и „стомак Париза“, а из које се дистрибуира храна за око 12 милиона становника престонице и околних области.
Њих је дочекао полицијски кордон са оклопним возилима, као и контролни пунктови на прилазним путевим, али је неколицина ипак успела да се пробије и нанесе одређену материјалну штету. Полиција је ухапсила 91 демонстранта, док је шеф париске полиције Лоран Нуњез рекао да власти не могу да толеришу ремећење јавног реда.
Напад на кванташку пијацу био је прелазак црвене линије, пише АФП, и подсећа да су власти упозориле да не сме бити угрожена кључна инфраструктура, у коју спадају и аеродроми.
Неке од брига фармера су све већа бирократија, раст цене дизела, кашњење у плаћању субвенција ЕУ и наравно јефтина храна из увоза.
Влада је наводно и раније нудила уступке, али они тада нису били прихваћени. Атал, који је ступио на дужност тек овог месеца, рекао је парламенту у уторак да је његова влада спремна да реши кризу.
„Француској се мора одобрити изузетак за пољопривреду“, рекао је он мислећи на спорна правила ЕУ о пољопривреди.
За то време, Европска унија је у среду саопштила да ће створити „заштитне мере“ како би спречила да јефтин украјински увоз преплави тржиште и ублажила спорна правила о остављању одређене количине земљишта неискоришћено.
„Пољопривредници ЕУ стављају храну на наш сто. У потешкоћама налазимо заједничка решења“, написала је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на X-у, када су поменуте мере најављиване.
Француска се такође противи трговинском споразуму између Европске уније и јужноамеричког блока Меркосур, који би омогућио увоз јефтиног меса и ратарских производа.
Треба напоменути и да је Француска највећи прималац пољопривредних субвенција из ЕУ које на годишњем нивоу износе око 9 милијарди евра.
Међутим, фармери кажу да обећања, укључујући и гаранције о већим исплатама у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ (ЦАП), нису довољна.
„За спровођење неколико ових мера биће потребно три или четири године. Вероваћу тек кад видим“, рекла је Јохана Трау, која производи житарице и стоку у области Алзас, за АФП.
Протесте је обележила и једна трагедија када су пољопривредница Александра Сонак и њена 12-годишња ћерка погинуле јер је аутомобил ударио у барикаду јужно од Тулуза. Само дан раније, Александра је једном француском радију рекла да се придружује протестима како би „бранила своју професију“ и чувала своје ћерке.
Немачки трактори се враћају на улице
Протести Немачких пољопривредника утихнули су на неко време, после параде трактора у Берлину и звиждања члановима Шолцове владе који су покушали да их примире. Међутим, поново су покренути у понедељак када је колона од 1.500 трактора и друге механизације ушла у Хамбур, а њих стотинак делимично блокирало луку, која је једна од највећих у Европи.
Мање луке Вилхелмсхавен и Бремерхавен су такође биле погођене блокадама.
Како се наводи у саопштењу полиције, поједини путеви су били затворени за саобраћај због протеста пољопривредника који је почео у понедељак ујутру, док је на многим другим саобраћајницама дошло до гужви и застоја.
Један од главних мотива протеста у Немачкој је планирано укидање субвенција за дизел пољопривредницима, што би драстично поскупело процес производње.
Пољопривредници обједињени око синдиката и активистичких група најављују спорадичне демонстрације и у фебруару, које ће вероватно укључивати споре конвоје возила на аутопутевима, блокаде мостова и прометних раскрсница и протесте испред владиних институција.
Конвој трактора продефиловао је Нирнбергом у среду поподне, а колоне су виђене у Штутгарту, као и на путевима у Турингији, Саксонији-Анхалту и Баварији.
Велики проблем за Немачку представљају и штрајкови, прво машиновођа који је окончан раније, а сада и запослених на аеродромима. Уз све то, најављен је и протест запослених у јавном превозу.
Радници обезбеђења на 11 немачких аеродрома, укључујући глобални центар Франкфурт, напустило је посао у четвртак и затражило веће плате.
На 24-часовни штрајк, позвао је синдикат Верди, и он је последњи у низу штрајкова у транспортном сектору последњих недеља.
Синдикат захтева повећање плате за 2,8 евра по сату и издашније накнаде за прековремени у име 25.000 радника у сектору, наводи се у саопштењу.
Скоро 200.000 путника ће бити погођено штрајком због отказивања или кашњења летова 1.100 летова, оценило је у среду немачко удружење аеродрома АДВ. Неки од највећих немачких аеродрома, укључујући Берлин и Хамбург, рекли су да неће бити полазака.
Фармери приредили „ватрену добродошлицу“ политичарима у Бриселу
Фармери са тракторима окупили су се у четвртак у Бриселу и приредили „добродошлицу“ члановима Европског савета који су доносили одлуку о пакету помоћи Украјини од 50 милијарди евра. Такође лука Зебруге је била блокирана у уторак, што је изазвало огромне застоје на прилазним саобраћајницама.
Они су гађали јајима зграду Европског парламента, палили ватре и лансирали ватромете жалећи се на високе порезе, раст трошкова призводње и, као и сви остали, јефтину увозну робу.
Саобраћајнице је блокирало око 1.000 трактора према проценама полиције, а политичаре је чувао полицијски кордон под пуном опремом.
Алгемен Беренсиндикат (АБС) или Генерални синдикат пољопривредника Белгије позвао је своје чланове да се придруже протесту и запретио даљим хаосом у Белгији.
„Пољопривредници су очајни, заиста очајни. Годинама смо упозоравали владу да ће се то догодити. Желимо поштовање наше владе, европске владе. Једини начин да се покаже то поштовање је да се направи политика која је пријатељска према пољопривредницима и храни. Потребна нам је адекватна цена“, рекао је представник АБС-а Марк Вулфранке, преноси Гардијан.
Крај аутопута између Париза и Брисела бесни пољопривредници су написали „Усрула, ту смо!“, што је наравно упућено председници Европске комисије Урсули фон дер Лејен. На једном од трактора у Бриселу био је натпис „Ако волите Земљу, подржите оне који је обрађују“, што представља противљење разним еколошким, „зеленим“ прописима.
Са пољопривредницима у Бриселу срео се и мађарски премијер Виктор Орбан, који их је назвао гласом народа и прошетао се кроз тракторе, рукујући се са демонстрантима.
„Ми ћемо се заузети за глас народа! Чак и ако нас бирократе у Бриселу уцењују“, написао је Орбан на X-у, уз снимак трактора.
Шпанија и Италија се поврх свега муче са последицама суше
Италијански пољопривредници су организовали протесте близу Милана и Рима. На аутопуту А1 у Ортеу, северно од престонице, пријављени су застоји у саобраћају јер су фармери протестовали због планова да се укину пореске субвенције на пољопривредни дизел.
У близини Мелењана код Милана, десетине фармера одржало је протест, а један од плаката је гласио: „Спремни смо да блокирамо све што је издала Европа“.
Ове недеље фармери су блокирали путеве и на Сицилији у знак протеста против регионалне владе, за коју кажу да није успела да им надокнади штету од интензивног топлотног таласа и суше прошлог лета.
„На коленима смо, суша је преполовила нашу жетву“, рекао је фармер Ђузепе Гули за Раи Неwс и оптужио ЕУ да помаже „великим корпорацијама”.
Удружење шпанских фармера саопштило је у уторак да ће се придружити протестима и изаћи на улице да се супротстави строгим европским прописима.
„Мобилизације ће се десити што је пре могуће. Акције се неће много разликовати од онога што се дешава у другим земљама ЕУ“, рекао је у радио интервјуу Педро Барато, председник Асахе, шпанског удружења које представља око 200.000 ратара и сточара.
Према речима потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича, изворишта воде на југу Шпаније су на свега 4 одсто капацитета. То је само један од показатеља да се узроци протеста на југу Европе могу тражити и у суши, климатским променама и пожарима, а не само у проблемима који муче сељаке на северу.
