Папа Фрања је преминуо услед можданог удара и срчане инсуфицијенције, навео је директор Управе за здравље и хигијену Ватикана Андреа Арканђели у потврди о узроку папине смрти која је објављена данас.
У потврди, коју је објавио Ватикан, наводи се да је папа пао у кому пре него што је преминуо рано јутрос, пренео је Ватикан неwс.
У том медицинском документу се наводи да је папа претходно имао акутну респираторну инсуфицијенцију због упале оба плућна крила, као и артеријску хипертензију и дијабетес типа 2.
Папа Фрања преминуо је јутрос у својој резиденцији у Каса Санта Марта у Ватикану, објавио је коморник, кардинал Кевин Џозеф Фарел у видео поруци.
Он је био 266. поглавар Римокатоличке цркве, односно бискуп Рима од марта 2013. године, пошто се његов претходник, папа Бенедикт XВИ месец дана раније повукао са позиције.
Сахрана највероватније у суботу, 26. априла
Сахрана папе Фрање, према нормама апостолског устава (Универси Доминици Грегис), требало би да буде одржана између четвртог и шестог дана након његове смрти, што значи између петка 25. априла и недеље 27. априла, с обзиром да ће се обред потврде смрти одржати тек вечерас у 20 часова.
Одлука о датуму треба да се донесе у првој Конгрегацији кардинала. Стога је вероватно да ће сахрана бити одржана у суботу, 26. априла, објавила је агенција Анса.
Папска сахрана је традиционално сложен процес, али је папа Фрања недавно одобрио планове да цео поступак његове сахране буде поједностављен. Фрања ће, такође, бити први папа после више од једног века који ће бити сахрањен изван Ватикана – његови посмртни остаци биће положени у базилици Свете Марије Велике, једној од четири главне папске базилике у Риму, пренео је ББЦ.
Ко бира новог папу
Новог папу бирају највиши званичници Католичке цркве, познати као Кардиналски збор.
Све кардинале именује директно папа и обично су рукоположени у бискупе.
Тренутно има 252 кардинала, од којих 138 има право да гласа за новог папу.
Остали су старији од 80 година, што значи да не могу да учествују на изборима, иако се могу укључити у расправу о томе ко треба да буде изабран.
Како се бира папа и шта је конклава
Када папа умре (или поднесе оставку, као у изузетном случају папе Бенедикта XВИ 2013. године), кардинали се позивају на састанак у Ватикан, након чега следи конклава, како су избори познати.
У периоду између папине смрти и избора његовог наследника, Кардиналски збор управља Црквом.
После обреда сахране папе и пошто се на општим и посебним седницама кардинала све припреми за конклаву, кардинали се сакупљају, одређеног дана, не пре 14. а ни после 20. дана од смрти папе, у Цркви Светог Петра на миси. Истог дана после подне, скупљају се у капели Светог Павла у Апостолској палати, и у свечаној процесији иду до Сикстинске капеле, где се у строгој тајности одржава избор.
Појединачни кардинали гласају за свог жељеног кандидата док се не утврди победник, што је процес који може потрајати неколико дана. У претходним вековима гласање је трајало недељама или месецима. Неки кардинали су чак умрли током конклава.
Једини траг о томе како теку избори је дим који излази два пута дневно од паљења кардиналских гласачких листића. Црни дим значи негативан одговор. Традиционални бели дим значи да је нови папа изабран.
Након што се бели дим подигне, нови папа се обично појављује у року од сат времена на балкону који гледа на Трг Светог Петра. Виши кардинал који учествује на конклави објавиће одлуку речима „Хабемус Папам“ – „Имамо папу”.
Затим ће представити новог папу његовим изабраним папским именом, које може али не мора бити његово оригинално име.
На пример, папа Фрања је рођен као Хорхе Марио Бергољо, али је изабрао друго име за своје папство у част светог Фрање Асишког.
Ко може постати папа
У теорији, сваки римокатолик који је крштен може бити изабран за папу.
У пракси, међутим, кардинали радије бирају једног из својих редова.
Када је папа Фрања изабран на претходној конклави 2013. године, постао је први понтифик који је дошао из Јужне Америке, региона који чини око 28 одсто светских католика.
Али, и поред овог историјског преседана, претпоставља се да ће кардинали вероватно изабрати Европљанина – и не би било изненађење да буде Италијан.
Од 266 папа изабраних до данас, 217 је било из Италије.
