Комеморативни скуп одржан у центру Сомбора, уз симболику „16 месеци, 16 жртава, 16 часова“, показао је једно – да најаве на друштвеним мрежама и стварна подршка на терену нису исто.
Иако је окупљање “код Лазе” било представљено као значајан догађај, затекао се тек скроман број грађана – према проценама, мање од 50 људи. Најављена шетња кроз градске улице до зграде Жупаније на крају није ни одржана, јер број окупљених није био довољан да формира колону, а камоли да пошаље снажнију поруку јавности.
Док су организатори говорили о важности заједништва и солидарности, већина Сомбораца очигледно је изабрала – недељну кафу, породичне обавезе или шетњу на некој другој локацији.
Иронија је у томе што су поруке о „гласу народа“ одјекивале пред врло малобројном публиком. Ако је судити по одзиву, народ је овог пута одлучио да свој став изрази – недоласком.
Скуп је протекао мирно и без инцидената, али и без енергије која би оправдала претходне најаве.
