Србија се убрзано развија и модернизује, а њен напредак очигледан је у свим областима друштвеног и економског живота, изјавио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Он је у ауторском тексту за „Копаоник бизнис форум“ ревију истакао да је БДП Србије са 46,8 милијарди евра 2020. године повећан на 69,5 милијарди евра, колико је износио прошле године, а да се очекује да 2027. године достигне 100 милијарди евра.
Весић је рекао да је од 2020. године, када је готово цео свет упао у рецесију због пандемије изазване корона вирусом, до 2023, коју је обележила највиша инфлација у скоро свим развијеним земљама у последњих неколико деценија, Србија успела да свој бруто домаћи производ повећа за 12,1 одсто.
Притом је, додао је, у ту стопу урачунат и пад од 0,9 одсто током пандемијске 2020. године, када је БДП света склизнуо 2,8 одсто, а Еврозоне чак 6,1 одсто.
– На први поглед скроман, али заправо је то веома динамичан раст, каквим се не може похвалити много земаља света – рекао је Весић.
Навео да је у истом периоду привредни раст у ЕУ био скоро три пута спорији јер је њен БДП за те четири године укупно повећан за само 4,3 одсто, док је привреда Еврозоне расла скоро четири пута споријим темпом, с обзиром да је у том периоду њен БДП кумулативно порастао за само 3,1 одсто.
Весић је напоменуо да ће, према пројекцијама ММФ-а, од 2024. до 2027.
БДП Србије реално порасти укупно за 16,4 одсто, док ће се у истом периоду БДП Европске уније повећати тек 7,6 процената, а Еврозоне једва 6,3 одсто.
Истакао је да ће после „ко зна колико година, па и деценија, Србија у дужем временском периоду наставити да континуирано расте знатно брже од светског просека, јер ће, додао је, до 2027. глобални БДП целог света, по проценама ММФ-а, порасти нешто мање од 13 одсто“.
– Уз то, ММФ и за 2028. очекује да ће стопа раста српске привреде (четири одсто) бити већа од светског (3,1 одсто) и европског просека (1,6 одсто) – рекао је Весић и додао да то значи да је Србија дефинитивно кренула путем којим ће сваке године све више да смањује заостатак за развијеним европским земљама.
Весић је навео да би та разлика у стопама раста у наредним годинама могла бити још већа у корист Србије од оне коју прогнизира ММФ и додао да за ову годину та финансијска институција очекује раст БДП-а Србије од три одсто, док је Влада Србије, на основу свих планираних инвестиција и нових мера подстицаја, уверена да ће стопа раста бити бар 3,5 одсто.
– А учинићемо све да буде и већа – рекао је Весић.
Навео је да убрзаном развоју и напретку наше земље свакако доприносе рекордни приливи страних директних инвестиција неколико година уназад и раст удела свих инвестиција у БДП-у што, додао је, за последицу има и динамичан раст извоза, стални раст броја запослених, смањење стопе незапослености и динамичан и реалан раст зарада, пензија, социјалних давања и свих осталих примања становништва.
Прецизирао је да је прошле године вредност капиталних издатака на свим нивоима достигла чак 569 милијарди динара или 4,8 милијарди евра, а да је при томе у претходне три године држава у просеку за капитална улагања издвајала више од седам одсто БДП-а.
– У међувремену, у последње три године удео фиксних инвестиција у БДП-у креће се у распону од 23,3 до 24,2 одсто, а у наредне три године ће се сигурно и повећати, између осталог и због амбициозно осмишљеног плана „Скок у будућност – Србија 2027“, који је недавно јавности представио председник Србије Александар Вучић – рекао је Весић.
Навео је да ће уз раст домаће тражње која ће бити базирана на даљем повећању просечних плата и броја запослених, кључни мотор привредног раста Србије у наредном периоду бити управо капиталне инвестиције у саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру.
Како је истакао, заједно са директним страним и домаћим приватним инвестицијама то ће створити маневарски простор да се додатно убрза и привредни раст на најмање пет процената, што би омогућило да 2027.
БДП Србије чак и премаши зацртани циљ од 92,7 милијарди и достигне 100 милијарди евра.
Навео је да су осим капиталних инвестиција, које се финансирају директно из буџета, или повољним, дугорочним кредитима, динамичном привредном расту значано допринеле и директне стране инвестиције.
– Колико је наша земља атрактивнија од свих осталих из региона сведочи и податак да се у Србију слива 63, а у остале земље Западног Балкана 37 одсто страних инвестиција – рекао је Весић.
Истакао је за само десет година, од 2013. до 2022. допринос грађевинарства српском БДП-у скоро удвостручен, са око три на 5,5 одсто, а да је годишња вредност изведених грађевинских радова у међувремену повећана 3,25 пута – са 1,6 милијарди на 5,2 милијарде евра.
– Тај тренд раста настављен је и у 2023. и у односу на исти период 2022, вредност изведених радова у грађевинарству у текућим ценама била је у првом кварталу већа 9,2 одсто, у другом 21,1 одсто, у трећем 19,3 и у четвртом 13,9 одсто – рекао је Весић.
Навео је да се за целу годину процењује да је укупна вредност изведених грађевинских радова у текућим ценама била за 16,1 одсто већа него 2022, а с обзиром да су у међувремену потрошачке цене порасле 7,6 одсто, то, додао је, значи да је реална вредност изведених радова у грађевинарству прошле године повећана 8,5 одсто, па је самим тим наставио да расте и допринос грађевинарства српском БДП-у.
– Сви наведени показатељи и трендови резултат су опредељења председника и Владе Србије да се системски ради на унапређењу амбијента у којем се одвија грађевинска делатност, а све то преточено је у конкретне активности, првенствено у доношење нових, унапређених законских решења и појачаној инвестиционој активности државе – рекао је Весић.
Он истакао је само из републичког буџета у капиталне пројекте 2023. уложено око 3,8 милијарди евра, а да су у буџету за 2024. за те намене планиране рекордне четири милијарде евра.
Нагласио је да се последња деценија огледа у изградњи аутопутева, пруга, брзих саобраћајница које стварају ново лице успешне и развијене Србије и додао да је од времена СФРЈ и изградње првог аутопута па све до 2012. изграђено 596 километара аутопутева, а да је само у последњих 10 година изграђено 468 километара.
– Уз то, тренутно се гради 643,37 километара, а у плану је додатних 883,45 километара аутопутева и брзих саобраћајница – нагласио је Весић.
Што се тиче железничке инфраструктуре, подсетио је да од 2000. до 2012. није изграђен ни један центиметар, док је реконструисан само 31 километар пруга, а да је од 2012. до сада изграђено 108,1 километар и реконструисано 842,8 километара пруге, те да је у плану изградња и реконструкција још 2.017,8 километра.
