Шта је приказано у филму „Зло доба 2“ – II део?
Да би се у потпуности разумело на који начин су настале данашње окупационо-медијске платформе N1 и Nova S, неопходно је вратити се на њихову директну претечу – медијску платформу B92.
Иако B92 данас, на срећу, више није средство у рукама страног фактора, њена улога током деведесетих и двехиљадитих година представља кључ за разумевање целокупног модела који је касније само технолошки унапређен.
Вашингтон, Сорош и директна контрола TV B92
Почетком 1997. године, детаљи оснивања TV B92 били су предмет разговора које је Веран Матић у Вашингтону водио са представницима Сорошеве фондације. Том приликом договорено је да телевизија B92 за тадашњу америчку администрацију на свака четири месеца подноси извештаје о свом правном статусу, да ће USAID контролисати захтеве за набавку опреме, док ће Глас Америке имати саветодавну улогу у програмском и организационом смислу.
Foto: Printscreen
Посебно је индикативно да је USAID у том периоду разматрао могућност упућивања свог „eksperta“ у Србију, који би се формално укључио у менаџмент TV B92, а суштински деловао као прикривени агент за медијску пропаганду.
Избори 1997. године и отворена опструкција
Ништа мање значајна није ни чињеница да је почетак емитовања програма TV B92 временски коинцидирао са кампањом за председничке изборе у Србији, одржане у јесен 1997. године. У том контексту, Веран Матић је код својих западних партнера отворено изражавао спремност да се посредством TV B92 ангажује на опструкцији изборног процеса, при чему је планирао да у те активности укључи и студенте, што је на крају и реализовано.
Западни фактор је тај план прихватио са одушевљењем. Пропагандне полуге које је Матић имао у својим рукама усмерене су директно на рушење власти у сопственој земљи, што представља јасан образац политичког деловања под плаштом медијске независности.
MTV награда „Free Your Mind“ као политички печат
Колика је била жеља западног фактора за дестабилизацију тадашње Савезне Републике Југославије, најбоље показује чињеница да је Радију B92, 1998. године додељена тада престижна MTV награда „Free Your Mind“, која је лично уручена Верану Матићу.
Ова награда није била пуко признање, већ политички сигнал и печат лојалности, којим је Матић градио мит о сопственој „историјској улози“ у борби против Милошевића и себи отварао пут ка преузимању медијских полуга након насилне промене режима.
Данас пропагандна машинерија више није B92, али су Nova S и N1 директни наследници истог модела, са истим центрима моћи у позадини.
„Школа новинарства“ без знања и без образовања
Иако је реч о нешколованом новинару са завршеном само средњом школом, Веран Матић је годинама наметао модел у коме стручност, знање и образовање нису критеријум за новинарство. Једини критеријум постала је политичка подобност.
Тако је настала њихова „школа новинарства“, односно систем у коме за улазак у редакције није било пресудно знање, већ став. Касније су управо ти кадрови, без озбиљног образовног темеља, себи приписивали монопол на „професионализам“, док су све друге проглашавали пропагандистима. Иронија је у томе што идентичан механизам постоји и данас, само са другим платформама и другим именима.
Милиони, афере и нестанак новца
Паралелно са јачањем медијског утицаја, Верана Матића су пратиле и бројне финансијске афере. Он је, према бројним наводима, у континуитету поткрадао сопствене западне спонзоре.
Тако је 1999. године део финансијске помоћи у износу од 50 милиона немачких марака утајио и поделио са својим сарадницима. На то су указивали поједини новинари током Годишње скупштине NUNS-а у октобру 1999. године. Поред тога, за Матића се везује и нестанак од 7 до 10 милиона марака које је добио од немачке стране за развој медија, а у чији трансфер је био умешан и један холандски дипломата, чије име у филму није јавно објављено.
Истрагу поводом тог случаја водила је једна немачка организација, док се за цео процес посебно интересовао обавештајни агент америчке амбасаде у Београду, Мирко Гаспари.
октобар и сукоб са Ђинђићем
Након 5. октобра и спровођења обојене револуције, Матић наставља са учесталим контактима са службеницима америчке амбасаде. Био је и миљеник тадашњег амбасадора Вилијема Монтгомерија, који и данас отворено подржава покушаје нове дестабилизације Србије.
Посебно је значајан сукоб Матића са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем, до кога долази због Закона о радиодифузији из 2002. године. Матић је био незадовољан јер није могао да од TV B92 направи телевизију са националном фреквенцијом, због чега је, у контактима са америчким представницима, заступао тезу да је стање у медијима лоше. Ђинђићева влада је због тога трпела директне притиске из Stejt department-a.
Додатни разлог сукоба била је спорна докапитализација TV B92 у марту 2001. године, спроведена без јавне аукције, новцем од страних донација, преко фирме KVS, у власништву Верана Матића, Саше Мирковића и Ксеније Стефановић.
Прање новца и Media Task Force
Матић је, према бројним наводима, наставио да поткрада западне партнере, при чему је проневерени новац прао преко приватних фирми, а затим га присвајао. Управо такав модел омогућио му је да постане један од већинских власника B92.
Истовремено је био укључен у рад Специјалне групе за медије (Media Task Force), у којој су се налазили главни уредници домаћих медија, док су њихову контролу директно вршили Американци посредством IREX-а.
2012, OCCRP, ANEM и законодавство
Након промене власти 2012. године, Матић већ 2013. почиње да „игра на две столице“, ослањајући се на остатке дубоке државе из времена Тадићевог режима и истовремено се позиционирајући као аташе за Србију у оквиру OCCRP-а.
У том периоду постаје и заштитник уредника KRIK-а, Стевана Дојчиновића, који под патронатом ANEM-а преузима кључну улогу у медијским нападима на председника Александра Вучића и његову породицу.
Истовремено, Матић обезбеђује присуство својих људи у готово свим радним телима која се баве медијским законодавством, правима новинара и чак изменама Кривичног законика. Посебну улогу у том процесу има адвокатица Круна Савовић, која је заступала најконтроверзније „новинаре“ попут Дојчиновића, Вука Цвијића, па и самог Матића, обезбеђујући аболицију за бројне медијске злоупотребе.
Случај Битићи и трговина светињама
Године 2016. Матић се састаје са Шери Данијелс, шефицом Политичког одељења Амбасаде SAD у Београду, коју детаљно информише о политичкој ситуацији у Србији и као вид притиска предлаже актуелизацију случаја браће Битићи. Планирао је и ангажовање новинара из продукције Insajder ради стварања медијског притиска.
Истовремено, Матић предлаже и трговину у вези са UNESCO-ом, нудећи укључивање члана о заштити српских светиња у замену за непружање отпора пријему у организацију тзв. Косова, што би представљало корак у признању лажне државе. Само захваљујући ангажовању председника Александра Вучића, тај сценарио је спречен, а Србија је извојевала значајну дипломатску победу.
Ово је само један сегмент шире слике деловања Верана Матића.
О финансијским аферама, нестанку милиона, улози страних амбасада, медијским законима и постоктобарском периоду – детаљно је речено у документарном филму Zlo doba 2, у продукцији Центра за друштвену стабилност.
„Zlo doba 2“ – погледајте на YouTube каналу Dokumentarna TV:
