Да је кључна инфраструктурна подршка за извођење обојене револуције, која у Србији траје дуже од годину и по дана, стигла из Загреба, јасно је свима у Србији. Од блокадне кухарице, преко Северине и тзв. студентских размена усред блокада факултета у Србији, па све до бициклијада и пешачења до Брисела и Стразбура, када су блокадери-терористи управо у Хрватској дочекивани као хероји. Данас Владимир Михић, блокадер-терориста који није изабран у звање професора, отворено истиче да је Универзитет у Загребу један од замајаца обојене револуције.
Човек који је предводио упад усташа на Филозофски факултет у Новом Саду и који је једна од ударних песница Грухоњићевог круга на Универзитету коначно је дочекао време одговорности. Одлуком Сената није изабран у звање професора, и то гласањем осам према четири. Уз све опструкције и притиске које су покушали да изврше блокадери-терористи, академска и стручна јавност је победила. Српску децу у Новом Саду, на Филозофском факултету, више неће тровати Владимир Михић, што је велика победа и удар директно на Динка Грухоњића.
У одбрану Михића, као и у случају Јелене Клеут, устало је и кусо и репато. Мочвара је, с обзиром на то да је дошло најављивано време одговорности, узбуркана, а блокадери-терористи су све агресивнији што су немоћнији.
У тој својој агресији и мржњи, коју више не могу да сакрију, на површину испливавају и све гадости и подлости које су вршили годину и по дана у сврху рушења државе. Сваки отказ, односно одбијање избора у више звање, што би била награда за антидржавни и антиуставни рад, блокадери-терористи схватају као позив на „солидарност“. Други блокадери-терористи из Београда, Ниша и Крагујевца, како очекује Михић, требало би да подрже њега, односно Јелену Клеут, а у крајњој инстанци директно Динка Грухоњића.
Међутим, како каже српски народ: „Хоће језик право“, па смо током Михићевог гостовања у усташком „Утиску недеље“ на тајкунско-терористичкој лажовизији Нацистичка Нова С (ННС) сазнали да ће се о времену одговорности и правичној одлуци да не буде награђен за антисрпски рад огласити и Загребачки универзитет?!
Прво питање које се поставља јесте: шта усташки универзитет има са Универзитетом у Новом Саду и са српским образовањем? Знамо сви да је хрватска обавештајна служба СОА изузетно снажна на том универзитету и да успешно производи бојовнике и младе усташе, али зашто Михић једва чека да се они огласе?
Да ли је то због тога што су директно под њиховом контролом и на платном списку одређене главе у Србији које воде обојену револуцију? Да ли је сада најважније „шта ће Загреб рећи“?
Несумњиво, Михић је директно признао да блокадна кухарица у Србију није стигла случајно из Загреба. Признао је и то да се „подршка“ из Загреба не чека узалуд. Уз подршку стижу и средства, али и отворена претња да Србију чекају тешки дани.
Срећа па ми знамо да „Србија побеђује!“, а како побеђује обојену револуцију, тако побеђује и домаће, али и загребачке усташе – и јуче, и данас, а и сутра.
