Након што је протеклог викенда администрација америчког председника Џозефа Бајдена дала Украјини дуго тражено „зелено светло“ да користи ракете дужег домета за циљеве у суседном руском региону Курск, где је Русија распоредила савезнике из Северне Кореје, Русија је као одговор одобрила нову нуклеарну доктрину. Убрзо је дошло до заоштравања на ратишту. Украјина је извела ракетни напад на Русију, која је узвратила нападом балистичком ракетом средњег домета према Украјини. Рат у Украјини сада већ траје више од 1.000 дана, а све гласније се може чути да две стране ускоро неће за преговарачки сто.
Стручњаци су недавно говорили за Еуронеwс Србија, а коментаришући то што је Украјина добила „зелено светло“ за употребу америчких ракета дугог домета за нападе на Русију, поручили да се тиме само продубљује сукоб и умешаност Вашингтона у рат.
„Ракете АТАЦМС могу да поремете авио-базе и базе на руској територији и да помоћу њих мало више уђу у руску територију, међутим, како ја видим, за сада, могу да поспеше позицију за преговоре. Значи, могу омогућити Украјини мало бољу позицију за преговарање, али је већ очигледно колико Украјина губи и територије и становништва, јер Русија, и то сам баш код вас рекао у вашем студију, Русија иде на исцрпљивање, значи иде на нешто што је њена стара тактика, а то је да она не штеди муницију, а не штеди, на нажалост, ни људе“, навео је војни аналитичар Петар Бошковић.
Директор Међународног института за безбедност Орхан Драгаш, говорећи о Бајденовој одлуци, рекао је да то може да буде „гаме-цхангер“ за Украјину и да се о употреби ракета преговара већ дуже време.
„Ово се само десило пре пар дана, али се о томе преговарало месецима и током седнице у Генералној скупштини пре више од месец дана Бајден је већ разговарао и договорио са Зеленским овај корак, само је било питање дана када ће се реализовати. Дакле, ово је врло важно, али ово може бити ‘гаме цхангер’ за рат и може бити у корист Украјине“, сматра Драгаш.
Он је подвукао и да док се рат не премести на територију Русије, он се неће завршити, зато што, како је додао, народ Русије, грађани који су „под стравичном пропагандом државних медија Кремља, и даље верују у ову бизарну дефиницију да је ово специјална војна операција од три дана, иако смо ушли у хиљадити дан, односно више од три године агресорског рата Русије“.
Након „зеленог светла“ и прве ракете
Након што је Украјина протеклог викенда добила „зелено“ светло“, пре неколико дана покренула је напад на руску област Брјанска са шест америчких ракета дугог домета АТАЦМС. ТАСС је јавио да су руски системи ПВО пресрели пет пројектила и оштетили једну.
Остаци једног пројектила пали су на војни објекат у региону, изазвавши пожар, додаје се у саопштењу. У нападу није било жртава нити материјалне штете, саопштило је министарство.
„Јутрос у 3.25 сати непријатељ је са шест балистичких ракета погодио објекат у региону Брјанска“, наводи се у саопштењу руског Министарства, преноси РИА Новости.
Напомиње се да су посаде ПВО система С-400 и ракетног система ПВО Панцир обориле пет пројектила и оштетиле шести.
„Фрагменти гранате пали су на техничку територију војног објекта, што је резултирало пожаром који је брзо угашен. Жртава и разарања није било“, истичу у Министарству.
Министарство је саопштило да је оборило пет ракета изнад овог региона, као и да у нападу није било погинулих, а ни штете.
Иначе, у саопштењу руског министарства спољних послова, Кремљ је пре неколико дана навео да би потез Украјине да употреби ракете за удар на руску територију значио „директну умешаност Сједињених Држава и њихових сателита у војну акцију против Русије“.
Портпарол Кремља Димитриј Песков поручио је да је очигледно да Вашингтон „долива уље на ватру и изазива даље тензије“ око рата између Русије и Украјине.
Није прошло много и Русија је имала свој одговор. Руски председник Владимир Путин изјавио је јуче да је Русија, као одговор на нападе америчким и битански догодометним ракетама, на украјинску територију испалила нову балистичку ракету средњег домета “Орешник“, којој, како је рекао, савремени системи немају начин да се супротставе.
“Као одговор на употребу америчког и британског наоружања, руске оружане снаге су извеле комбиновани удар на један од објеката војно-индустријског комплекса Украјине“, рекао је Путин.
Он је објаснио да је тиме тестиран најновији руски ракетни систем средњег домета, у овом случају безнуклеарна хиперсонична балистичка ракета, коју су руски ракетни научници назвали “Орешник“.
Употреба ракета АТАЦМС на територији Брјанске области у Русији је сигнал да Запад жели ескалацију, изјавио је пре неколико дана шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Он је нагласио да су такви удари немогући без учешћа САД, те упозорио да ће Москва реаговати на дозволу САД да Кијев изврши удар дубоко у руску територију.
„То што је АТАЦМС више пута коришћен, сигнал је да желе ескалацију. Без Американаца је немогуће користити ове високотехнолошке ракете, о чему је говорио и председник Русије (Владимир Путин). И он је напоменуо да ће се наша позиција променити ако је домет о од 300 километара одобрен. У суштини, ово није одобрење за Украјину да користи ракете дугог домета, то је једноставно најава да ћемо сада ми гађати до 300 километара“, рекао је Лавров, преноси Тасс.
Иако је Бајден раније искључио могућност снабдевања Украјине таквим оружјем, рекавши да би то значило директну конфронтацију између Русије и НАТО-а и опасну ескалацију сукоба, његова промена мишљења може се приписати уласку Северне Кореје у сукоб, рекао је амерички званичник који је желео да остане анониман, преноси Еуронеwс. Процене америчких, јужнокорејских и украјинских обавештајних служби кажу да је Пјонгјанг послао до 12.000 севернокорејских војника да се боре против Украјине у руској области Курск.
Руски председник Владимир Путин је у јуну упозорио да ће Москва узвратити пружањем оружја већег домета другима за напад на западне циљеве ако НАТО дозволи Украјини да употреби једно од оружја својих савезника за напад на руску територију, пише Еуронеwс.
„Западњаци испоручују оружје Украјини и кажу: ‘Ми овде више ништа не контролишемо и није важно како се оно користи. Па, можемо и да кажемо: ‘Некоме смо испоручили нешто – а ми онда ништа не контролишемо. И нека размишљају о томе“, рекао је тада руски председник.
Медведев: Сада имамо право да узвратимо
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев, након што су САД дозволиле Украјини испаљује ракете дугог домета дубоко на руску територију, порућио је да Москва „има право да узврати оружјем за масовно уништење против Кијева и главних НАТО инсталација“ и оценио да је то „већ Трећи светски рат“.
Медведев је нагласио да та одлука администрације одлазећег америчког председника може да се оквалификује као напад чланица НАТО на Русију.
Тај потез доводи до неизвесног и новог фактора у сукобу, а украјински председник Володимир Зеленски је недавно изјавио да ће „пројектили говорити сами за себе“.
„Данас многи у медијима кажу да смо добили дозволу да предузмемо одговарајуће акције. Али напади се не извршавају речима. Такве ствари се не најављују. Ракете ће говорити саме за себе“, рекао је Зеленски, пренео је Ројтерс.
Одлука, која представља велики заокрет у политици од Бајдена, наишла је на помешане одговоре, јер је министар спољних послова Велике Британије Дејвид Леми одбио да каже да ли ће Велика Британија следити САД, додајући да би давање одобрења за такво оружје ризиковало „оперативну безбедност и само иде на руку Путину“, преноси Еуронеwс.
Пољски председник Анџеј Дуда је, међутим, похвалио ту одлуку као „веома важан, можда чак и преломни тренутак“ у рату.
Недавно је Њујорк тајмс, позивајући се на неименоване америчке званичнике, пренео да је амерички председник Џозеф Бајден први пут одобрио Украјини употребу америчког оружја дугог домета, укључујући ракете АТАЦМС, за уништавање циљева на руској територији.
Лист је навео да је шеф Беле куће предузео овај корак након извештаја о „доласку војног особља из Северне Кореје у регион Курск“. Како преноси портал Аксиос, Вашингтон је Кијев обавестио о одлуци пре неколико дана. Истог дана, лист Фигаро објавио је да су Француска и Велика Британија дозволиле да се ракете СЦАЛП и Сторм Схадоw испаљују дубоко у Русију.
Међутим, у понедељак је чланак који садржи ове информације уклоњен са веб странице француског листа.
Руски председник изјавио је раније да земље НАТО-а разговарају не само о могућности употребе оружја дугог домета од стране Оружаних снага Украјине, већ и о директном учешћу у сукобу у Украјини. Према његовим речима, Украјина већ удара на руску територију дроновима и другим средствима.
Он је упозорио да ће директно учешће Запада у конфронтацији у Украјини значајно променити њену суштину.
„То ће значити да чланице НАТО-а, САД и европске земље, ратују са Русијом. Москва ће доносити одлуке на основу претњи које се појаве пред њом“, закључио је Путин.
Трампови савезници оштро против Бајденове одлуке
Савезници новоизабраног председника САД Доналда Трампа оштро су критиковли актуелног председника Џозефа Бајдена због његове одлуке да дозволи Украјини употребу америчких ракета дугог домета за нападе унутар Русије, што је Кремљ означио као „ескалацију“ рата.
Трампови присталице, међу којима је и његов син Доналд Трамп Млађи, конгресмени и други политичари, оптужили су Бајдена да покушава да изазове „Трећи светски рат“ пре него што Трамп буде инаугурисан у јануару, пише Гардијан.
Тањуг АП/Телеграм Цханнел оф Одеса Регион Говернор Олех Кипер виа АП
„Чини се да војно-индустријски комплекс жели да покрене Трећи светски рат пре него што мој отац (Доналд Трамп) стигне да створи мир и спаси животе“, написао је Трамп Млађи на Иксу.
Бивши изасланик Беле куће за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел, који је био сматран потенцијалним кандидатом за државног секретара у Трамповој администрацији, рекао је да нико није очекивао да ће Бајден да допринесе ескалацији рата у Украјини током транзиционог периода.
„Сада је све промењено – сви претходни прорачуни су неважећи“, рекао је Гренел.
Портпарол Стејт департмента Метју Милер, бранио је Бајденову одлуку, рекавши да је амерички народ изабрао Бајдена за четворогодишњи мандат, а не за мандат од три године и 10 месеци, и да ће његова администрација сваки дан мандата користити да оствари спољнополитичке циљеве који су у интересу америчког народа.
Иако Трамп и његови савезници оштро критикују ту Бајденову одлуку, аналитичари сматрају да није сигурно да ће је Трамп одмах укинути.
„Првог дана могли би да саопште да обустављају ту дозволу док не изврше ревизију политике према Украјини. Али то би изазвало много критика и могло би да оживи приче о договорима са (руским председником Владимиром) Путином“, рекао је виши саветник Центра за стратешке и међународне студије, Марк Кенсијан.
Даутовић: Не постоји опасност од ексалације рата
Говорећи о одлуци Бајдена да дозволи Украјини да користи ракете дугог домета, спољнополитички аналитичар Мирко Даутовић каже за Еуронеwс Србија да ова одлука „стиже прекасно“ да би се ишта променило у наставку рата.
„Да је желео да се тај рат преокрене, Кијев је (Бајдена) то молио назад неколико година. У овом тренутку то више ништа не може да промени. Украјини у овом тренутку требају људи, људство које је изгинуло. Ниједна европска земља јој то неће послати. Ови пројектили, којих ионако нема пуно, није сад ни Америка могла да преда цео свој арсенал Украјини, поготово кад је морала да га подели, одређене количине и Израелу. Тако да ја не видим да је та одлука било шта променила ни тактички ни стратешки што се тиче самог рата“, објашњава Даутовић.
Упитан, због чега је то урађено, Даутовић оцењује да је Бајден на тај начин желео да „закомпликује ситуацију“ пред Трампов долазак.
„Потпуно је јасна рачуница на папиру да Русија има много више људства и пројектила“, наводи он, додајући да амерички пројектили не би могли да досегну ни до пола пута до Москве.
„Зато су их употребили сутрадан да би се гађале мете у Курској и Брјанској области, која је погранична уз Украјину. Притом, од шест пројектила које је испалила Украјина, пет је оборила Руска противваздушна одбрана“, истиче наш саговорник.
Говорећи о руском одговору, Даутовић сматра да не постоји опасност од ескалације неког великог рата
„Путину је врло јасно да то не представља за њега никакву опасност, нити да за Русију тих неколико пројектила представља опасност. Али мислим да је желео да на ту провокацију средњег домета одговори далеко јачим ударом како би запечатио било какву причу да ће допустити даље јачање Украјине, односно даље испоруке западног оружја Украјини“, јасан је Даутовић.
„Путин овиме задао ударац Бајдену“
На који начин би долазак Трампа могао да утиче на развој рата у Украјину, Даутовић сматра да новоизабрани председник САД није проруски настројен, већ да је он „играч за себе“, али и „врло непредвидив“.
„Јако је тешко предвидети шта ће онда урадити, али оно што је сигурно јесте да Доналд Трамп цени снагу и силу. И знате, на овај начин, иако је Путин задао један удар на Украјину, он је посредно ударио заправо и Џозефа Бајдена, али не и Трампа. И то смо могли да видимо и у реакцијама“, наводи он.
„Ричард Гренел је чак коментарисао како је испорука, односно Бајденова дозвола Украјини да користи америчке ракете за нападе на мете у Руској Федерацији, опасна и без преседана и да се то не би десило под Трампом. Дакле, ми већ ту имамо неке назнаке да Трампова администрација то не би урадила. А овако, Путин шаље поруку, директно ударивши Бајдена, односно посредно ударивши Бајдена, такође посредно шаље поруку самом Трампу како је он заиста снажан и да га не треба изазивати“, оцењује Даутовић.
Аналитичар наводи да је овде реч о психолошком рату, те да другим земљама „није свеједно“ када су сазнале да постоје ракете „Орешник“
„С друге стране, Путинова изјава да Западни системи за противваздушну одбрану не могу пресрести тај хиперсонични пројектил, то ће сада све да се обрађује, да ли је то истина, али требаће времена док ви не добијете податке и анализе. И Варшава, и Брисел, и Берлин, и Париз, и Лондон, и Вашингтон, сви ти представници, сви они ће се запитати да ли су можда отишли предалеко“, додаје он.
Оцењује да и Путин, у овом тренутку, очигледно нема неки отпор у руском друштву да настави рат до краја или, како каже, до одређене тачке до које он жели.
„Тако да су они (западне земље) у далеко незавидној позицији овиме, јер је Путин њих директно свиме овим угрозио. Сумњам да он има намеру да сад баш провоцира и НАТО до те мере, али свакако да никоме није свеједно у западноевропским престоницама“, закључује Мирко Даутовић.
