Објективно гледано, за опозицију је то здраво. После година и година неуспеха да скину Вучића са власти, толиких избора уочи којих су се надали и радовали, па били поливени леденом водом резултата, сад су доживели да их у пензију гурају и Проглас и такозвани млади активисти… а нико од њих, ни Ђилас, ни Алексић, ни остали немају оно сивило чираша на лицу, и изгубљени и тупи поглед лузера (Понош и Ћута такви су били и птре уласка у политику). Ми им, наравно, од срца желимо здравље, али толико се прича о писхосоматским обољењима, изгоревања на послу и сличним пошастима савременог доба, а српски опозиционари као да су радни век провели чувајући овце на планини и хранећи се непрсканом храном.
Наравно, далеко од тога да их неуспеси не дотичу, напротив, само што су нашли ефикасан вентил за фрустрације. После покушаја да Вучића критикују, сад су прешли на најприземније увреде, такмичећи се са анонимним корисницима друштвених мрежа који не узимају лекове. Председнику Србије издевају разна имена, на Шолаковим медијима се уобичајило „непоменик“, Понош сипа увреду за увредом, Ђилас критикује Вучићев стајлинг… а сад је ЦРТА на свој инстаграм налог поставила снимак Светлане Слапшак која у подужем тексту у свакој реченици власт у Србији назива олошем, очешавши се и о председниковог сина, пише Курир.
Слапшакова, рођена у Београду у породици Којић пре 77 година, издаје се за феминисткињу и научницу. Чињенице су да је целокупан њен јавни рад обележен промашајима, осим удаје за Словенца. Била је у руководству студентских протеста ‘68. кад су студенти тражили више комунизма, толико више да је и Тито морао да им каже да смање доживљај. Иступала је, тада већ из Љубљане, Милошевића и залагала се за грађанску опцију у СФРЈ, а почели су ратови. Сада… Жалосно је видети стару особу која једва чита написано, како пљује земљу из које је давно отишла.
Но, није она крива. Власник налога на инстаграму је ЦРТА. Центар за истраживање, транспарентност и одговорност, скраћено ЦРТА је усисивач средстава из међународних фондова који тврди да покреће грађане како би поправили државу. На инстаграму имају мање од 19.000 пратилаца, што сведочи о њиховој мизерној способности да грађане натерају да кликну на њих, а камоли да им се придруже у поправљању државе. Широј јавности познати су по ватреном залагању за опозицију на изборима, иако тврде да су „објективни“….
Постоје већ 22 године, ми ћемо навести само три детаља који их прилично пластично сликају.
ЦРТА је 2018. године први пут доделила награду намењену појединцу или организацији „који се боре за права грађана, који у доба опште апатије и неповерења, верују у промене и раде на томе да се оне догоде“. Коме је тада додељена ова награда? Иницијативи „Не дамо нишки аеродром“, групи противника власти која је тврдила да Вучић и Београд предлогом нове организације рада хоће да угасе „Константин Велики“. Организовали су претесте и блокаде, и на срећу нису успели, јер са нишког аеродрома данас путује пола Балкана на нелолико десетина одредишта у свету.
ЦРТА је 2016. утврдила да тек трећина грађана учествује у политичком животу Србије. Четири године касније – током којих је, не заборавимо, ЦРТА „покретала грађане“ и за то добијала паре из страних фондова – ова организација констатује да „више од 90 процената грађана у последњих годину дана није предузело нити учествовало у било каквој акцији или иницијативи у вези са решавањем неког проблема у локалној заједници“. То није ефикасност, то се зове анестезирање.
ЦРТА је 2018. у сарадни са извршном агенцијом Министарства спољних послова Велике Британије организовала подстицање квалитета изборних процеса и механизама за учешће грађана у периоду између избора! Између два рата, и после ослобођења, грађанима је било зазорно да признају „сарадњу“ са извршним агенцијама и Немачке, и Британије и Русије, све и кад су се те „агенције“ издавале за хуманитарне. А Форин офис свакако није хуманитарна организација…
Додајмо овом крокију још само један детаљ: ЦРТА је од 2020. преко свог сајта Истиномер званични партнер Фејсбука са ових простора у сузбијању лажних вести. У суштини, то се партнерство своди на контролу овдашњих медија. Или ће неко рећи да је Фејсбук у последње четири године постати место где се може сазнати истина?
У сваком случају, могу бити сигурни да Истиномер неће процењивати истинитост онога што је говрила Светлана Слапшак, и што на свом сајту објављују о трагедији у Новом Саду.
