Председник Србије Александар Вучић поручио је на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, да нас пре 26 година нису победили, јер нисмо погнули главу и да је данас председник слободне земље која сама доноси своје одлуке и којом управља народ.
„Данас, 26 година после НАТО агресије, и као Србин и као председник Србије, имам само један осећај, неограничени понос. Наравно, туга и жалост због страдалих, због свега кроз шта смо прошли, увек су ту, али без обзира на све што смо изгубили – нису нас победили, зато што су нас напале силе њих 19, који имају 67 пута више становништва од нас и 228 пута већу територију од нас. И биле су тада 518 пута богатије од нас“, рекао је Вучић у присуству патријарха српског Порфирија и председника Републике Српске Милорада Додика.
Нагласио је да опет нисмо погнули главу и нисмо пали да више никада не устанемо.
„Од Термопила у читавој историји није се догодило да се толико мало њих супротстави таквој и толикој сили. А Термопили нису били пораз, већ величанствена победа. Били су чин јунаштва, непокорености, храбрости и оног достојанства које могу да имају само слободни људи, слободни народи. И данас сам председник земље која је слободна, земље која сама доноси своје одлуке, која је суверена и независна, земље која има своје достојанство и која може да каже да њоме нико други не управља, већ да њом управља народ“, рекао је Вучић.
Истакао је да зато све што се дешавало 1999. године за нас није пораз, иако смо претрпели тешке губитке и додао да ми немамо чега да се стидимо.
„Вратићемо стабилност, мир, ред и поредак у Србију“
Председник Вучић поручио је вечерас да ће стабилност, мир, ред и поредак бити враћени у Србију, да се на насиље не сме узвратити насиљем и да треба пружити руку онима који не разумеју колико су изманипулисани.
„Вратићемо стабилност, мир, ред и поредак у Србију у потпуности. Само хоћу да ничија мајка и отац због тога не заплачу, да ниједно дете због тога не заплаче. Хоћу да трпимо до крајњих граница. А ја знам вас, јунаке и добре, људе поштене Србије“, рекао је Вучић.
Навео је да му је било тешко након што су пре неколико вечери у Нишу напали људе, укључујући и жене, због тога што другачије мисле.
„Шта мислите како сам се осећао? Горе од сваке мајке, оца, сина и ћерке, оних који су били повређени. И опет сам рекао, мирно, стрпљиво, трпељиво. Морамо да пружамо руку и онима који не разумеју шта раде. Морамо да пружамо руку и онима који не разумеју колико су изманипулисани, јер је неко пумпао лажи, пумпао бесмислице, пумпао измишљотине. Е зато ћемо све те балоне које су напумпали успешно, али мирно и демократски да пробушимо. И зато ћемо да побеђујемо увек. И зато ћемо да памтимо све оно што су у овој земљи урадили“, истакао је Вучић.
Он је од окупљених затражио помоћ.
„Ускоро ћемо вас позвати да мирно, демократски, без насиља покажемо целој Србији шта жели демократска већинска Србија. Није нам потребно ни полиција, ни војска, нити било ко други. Ми не идемо да рушимо, ми желимо да поштујемо наше жртве из прошлости, али да гледамо у будућност. Нећемо дозволити насиље, хоћемо да нам деца иду у школу, да радници раде, сељаци обрађују своје њиве. Да будемо нормална и најбрже растућа економија у Европи. Да будемо Србија једна и једина“, поручио је Вучић.
„Србија ће остати слободна и независна земља, на власт само преко избора“
Србија ће остати слободна и независна земља, у којој ће на власт моћи да дођу само они који добију поверење народа, само на изборима, поручио је Вучић.
„Може то да им смета, могу да нас мрзе, могу да лажу, могу да бацају шта год хоће, али вољу народа неће променити. Зато што је та воља искована у ратовима, створена мачем и огњем, окупана у нашој крви и утврђена нашим болом. То је воља коју су велики бомбама створили у једном малом народу, начинивши га великим и поносним. Воља да се буде слободан, да се буде свој, воља да у Србији ствари буду по тој вољи, ни по једној другој“, рекао је Вучић.
Он је упитао да ли желимо да будемо робље или слободни људи, да ли желимо да сами бирамо или да нам други бирају.
„А ја као Србин и као председник Србије осећам понос зато што знам одговор. Знам да ћемо победити без обзира на њихово све немоћније дивљање, без обзира на све учестале насиље и силеџијство широм Србије. И знам да Србија, она пристојна, вредна, поштена, никада неће дати себе, никада неће дати Србију. Шта год радили, колико год пумпали лажи, колико год пумпали трикове и њима се служили, овај пут Србију неће поробити, нити од ње направити крпену лутку коју њихови конци померају“, рекао је Вучић.
Говорећи о жртвама НАТО агресије, подсетио је да је недалеко од батајничког аеродрома убијена мала Милица Ракић, као и да су страдале девојчице Бојана у Куршумлији и Сања у Варварину.
„Убијали су нам децу и нећемо то заборавити, и не смемо то заборавити. Као што рече наш патријарх, морамо да праштамо, али да заборавимо – не смемо никада“, поручио је Вучић.
Према његовим речима, пре 15 – 20 година многи у Србији су хтели да заборавимо жртве НАТО агресије.
„О агресији су говорили као о интервенцији, као да сте ишли код зубара да зуб поправите, а не да су нам убијали Милице, Бојане, Сање. И много других српских јунака“, рекао је Вучић.
Подсетио је и да је са батајничког аеродрома пилот Миленко Павловић полетео, знајући да иде у смрт.
Вучић је рекао да многи у свету силе и свету без принципа не воле оне који не дају своју слободу и неће да буду пиони и марионете и додао да су зато другим средствима и другом силом поново кренули на Србију.
Вучић је рекао да су упумпали милионе и да су упумпали безброј лажи да покушају да без народне воље, на силу, отму Србију и поново је предају на тацни онима који су је урушавали.
Како је рекао, управо због тога данас, 26 година после агресије, после свог бола, после толике смрти, толике крви, после обесног уништавања наше земље, мора се јасно, без одлагања, одговорити на читав низ питања.
„Хоћемо ли да пристанемо на уништење Србије? Хоћемо ли било коме да поклонимо нашу слободу? Хоћемо ли да будемо суверени, независни или нечија марионета? Хоћемо ли да пустимо да нас њихови експоненти пуни мржње зауставе на том путу? Хоћемо ли да наставимо да будемо успешни или да дигнемо руке од свега? Хоћемо ли раст или рецесију?“, рекао је Вучић.
Треба одговорити и да ли, како је рекао, хоћемо веће плате и пензије или мрвице са богаташких столова.
„Хоћемо ли земљу путева, пруга, болница или развалину какву су нам већ једном оставили? Демократију у којој се поштује воља већине или тиранију мањине кроз институте који никада у српској историји нису постојали. Хоћемо ли да у историји будемо запамћени као понижени губитници или као поносни победници сваке невоље? И хоћемо ли Србију или нечију нахију да будемо робље или слободни људи да бирамо сами или да нам други бирају?“, рекао је Вучић.
Вучић је говорећи о агресији пре 26 година рекао да је бол који су нам тада нанели био огроман.
„Убијали су нам децу, жене, труднице, старце, наше полицајце, наше војнике. Рушили су нам мостове, болнице, све што смо деценијама стварали, растрзали нам државу, правили од нас оне које треба поништити, вечне кривце за која је свака казна примерена, па и она која значи смрт“, навео је председник.
Како је додао, тај бол и сваки тај чин којим су се велики иживљавали над малим, произвео је нешто чему се нису надали.
„Пробудио је пркос, оснажио је понос и без обзира на оне који су годинама после тога у самој Србији наставили тај посао уништавања и понижавања, произвео је одлучност, тврду намеру да будемо сами своји господари, да поново изградимо све што су нам порушили, да имамо свој глас, своју вољу и створимо независну Србију, Србију која је поштована, Србију која се чује, Србију која има и не да своје достојанство и своју слободу“, рекао је Вучић.
Истакао је да смета успех који је Србија постигла, без оружја, без сукоба успех који је по много чему историјски.
„Успех који не зависи од свих околности тешких времена и криза које нисмо ми проузроковали. Смета им што ми радимо док неки толико желе да ратују. Смета им што никога не мрзимо док се они гуше у мржњи. Смета им што не желимо туђе док они замрзавају и отимају имовину која им не припада. Смета им на крају и највише што нисмо и нећемо да будемо пиони и марионете, што смемо и можемо да будемо слободни и независни. Зато су данас другим средствима и другом силом поново кренули на Србију“, рекао је Вучић.
Државно-комеморативни скуп почео је у 19.55 сати парастосом који је служио патријарх српски Порфирије са свештенством, у време када су се и сирене за ваздушну опасност огласиле пре 26 година, а након чега су први пројектили погодили зграду Центра везе у прокупачкој касарни.
Обележавању Дана сећања присуствовали су председница Скупштине Србије Ана Брнабић, премијер Милош Вучевић и министри Владе Србије у техничком мандату, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, бовши председник Србије Томислав Николић, представници Војске Србије и полиције, верских заједница, као и велики број грађана.
Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године, а према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце.
Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало.
Како је светској јавности представљено, разлог агресије била је ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО, генералу САД Веслију Кларку.
Као изговор за агресију НАТО искоришћени су догађи у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.
Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53 сати. Следио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу.
Током 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
До обуставе агресије НАТО дошло је после потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године.
Порфирије: Због страдалне историје мир треба да буде наш непоколебљиви животни циљ
Патријарх српски Порфирије изјавио је вечерас, на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, да је српски народ у својој многострадалној историји имао кратке временске интервале мира и благостања и поручио да зато мир и љубав у нама и међу нама треба да буду наш недоступни и непоколебљиви животни програм и циљ.
„То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо и будемо деца Светог Саве и Светог кнеза Лазара, најсјајнијег светог ратника из рода нашега. Само тада као појединци и као народ Бог нас неће оставити без одговора, без своје помоћи, без свога светога благослова“, рекао је патријарх који је претходно служио парастос за настрадале.
Зато одбацујући сваку мржњу у себи и изван себе, наше обраћање претварамо у молитву Богу, љубави да упокоји душе свих невинопострадалих у злочиначком НАТО бомбардовању наше земље 1999. године, навео је Порфирије.
Како је рекао, покајање треба да буде наш пут и наш избор, јер покајање је приближавање Богу и приближавање једних другима.
„Покајање је обнова и преображај, без којег нема избављења од најстрашнијих међу свим проклетствима човековим – мржње, сукоба и ратова. Мржње, сукоба и ратова у себи и мржње сукоба и рата међу нама. Покајање за нас не значи ништа друго него да читаво своје биће, коленопреклоно, непрестаном молитвом окренемо Богу да своја срца посветимо добру, лепоти, милосрђу, смирењу, кротости, племенитости, радости, свакој врлини, пуноћи, љубави и миру“, нагласио је Порфирије.
После обраћања патријарха минутом ћутања одата је почаст војним, полицијским и цивилним жртвама агресије и приказан филм о бомбардовању.
Додик: И даље боли неправда јер нико није одговарао
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је несумњиво ово један од оних дана који боли, иако године пролазе. Боли, каже, неправда јер нико није одговарао.
„Важно је да обележавамо овај дан, који нисмо обележавали пре само 10-12 година. Неки су хтели да буде заборављен, а онда су се појавили Александар Вучић и Тома Николић који су рекли: ‘Ово не сме да буде заборављено'“, навео је Додик.
Према његовим речима, НАТО је два пута бомбардовао наш народ и то из задовољства, без оклевања и међународног одобрења.
„Ово и данас боли јер онај који је починио неправду и злочин није одговарао“, истакао је Додик.
Напоменуо је да Србија мора да се врати себи и скупи снагу, као и да то очекују и у Републици Српској.
„Председник Александар Вучић је једини који може да врати снагу и доведе Србију у ред. После бомбардовања, земља је била изгубљена. Нису у праву они који заустављају Србију. Тоне осиромашеног уранијума су бачени и још се од тога опорављамо“, рекао је Додик на државном комеморативном скупу у Батајници.
Син пуковника-пилота Миленка Павловића: Четвртог маја 1999. мој отац је полетео у историју
Син пуковника-пилота Миленка Павловића, страдалог у НАТО агресији, Немања Павловић рекао је на комеморативном скупу да стојимо на аеродрому у Батајници да посведочимо богу и људима ко смо и шта смо.
„Као син говорићу о њему и о свима који су бранили отаџбину. Четвртог маја 1999. полетео је у историју, у легенду, причу у бој са онима који не знају за људско достојанство, да штити не само Ваљево, него и Косово и Метохију. КиМ је топографија животног смисла и опредељења“, навео је син пуковника-пилота Павловића.
Када говоримо о Миленку Павловићу, он је више од оца, припада свима и његово полагање живота мотивише младе људе у животу, додаје Немања Павловић.
„Дужни смо да се сећамо својих хероја. Србија нема никог осим нас“, закључио је Немања Павловић.
