Вучић после састанка са комесаром ЕУ за проширење Вархејијем: Надам се отварању готово свих поглавља до краја године

AV

Председник Србије Александар Вучић састао се у Београду са комесаром Европске уније за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем. На заједничкој конференцији за медије Вархељи је рекао да се нада да ће до краја овог мандата Европске комисије Србија ући у ЕУ.

Вучић је изјавио да су изузетне вести да би за пет година могло да дође до великог проширења ЕУ, у којем би била и Србија.

„Више пута смо то слушали, али познавајући озбиљност Вархељија, верујем да је говорио из срца и из главе“, рекао је Вучић.

Вучић је рекао да је сасвим сигуран да ће се отворити трећи кластер и да се нада отварању готово свих поглавља до краја године, као и да би то био велики помак напред.

“ У среду седница СБ УН о Сребреници“

Додао је да ће вечерас отпутовати у Њујорк где ће бити одржана седница Генералне скупштине Уједињених нација, пре тога и Савета безбедности, везано за резолуцију о Сребреници.

Вучић је то рекао на заједничкој конференцији са Оливером Вархеијем у Београду коме је захвалио на великој енергији коју улаже за унапређење позиције Србије и целог западног Балкана.

Он је захвалио Вархеију на „прецизним речима око непотребности постојања колективне или немогућности карактерисања читаве једне нације као колективног кривца за злочине који су почињени“.

„Умећемо то да памтимо. Ја сад имам једну вероватно лошу вест за мене и за вас. Ја сам мислио да ћу доћи у Котор, као што сам вам рекао заједно са Синишом Малим и Тањом Мишчевић, али ми је управо достављена информација да ће највероватније седница Генералне скупштине Уједињених нација, пре тога и Савета безбедности, бити баш у среду, тако да ћу ја чим завршимо вечеру, да идем у Њујорк, пошто онима који би желели да оптуже Србију као геноцидан народ, неко мора да пружи одговор“, рекао је Вучић.

Вучић је казао да ће да пружи одговор онакав какав заслужују.

„Ускоро прва средства која предвиђа План раста за Западни Балкан“

Председник Вучић рекао је вечерас да ће ускоро прва средства из Плана раста за Западни Балкан бити исплаћена Србији и скренуо пажњу на то да ће Србија морати да испуни одређене услове и реформе које ће грађанима обезбедити боље услове и бољи живот.

Вучић је додао да је разговарао са министром финансија Синишом Мали који му је рекао да ускоро очекује првих 125 милиона евра које предвиђа план раста и додао да је то важан новац који показује посвећеност Европске уније реформама и Србији.

„Желим да вам кажем велико хвала на свим плановима које сте донели у Београд и хоћу грађанима Србије да кажем да имамо на чему да радимо и да имамо на чему да будемо захвални. Није реч само о новцу, реч је и о структурним реформама и стварима од којих грађани Србије могу да имају само бољитак и бољи живот“, рекао је Вучић.

Додао је да је са Вархејијем разговарао о важним стварима које Србија мора да уради како би приступила јединственом тржишту, а које се тичу државне помоћи, које се тичу визног режима и које се тичу раздвајања предузећа у оквиру јавних предузећа.

„То некада нису сасвим лаке ствари посебно око државне помоћи и јавних набавки, али је то наш посао и то ћемо да решимо да бисмо добили много тога и како на пример људи који уплаћују дознаке из иностранства не би морали да плаћају посебне таксе и ту би уштедили чак и око 20 одсто“, рекао је Вучић.

Додао је да је Србија предложила отварање такозваних зелених линија за камионе.

„Први пут смо покренули укидање такозване ПЕМ конвенције за земље које нису чланице Европске уније што је страшно важно“, рекао је Вучић.

Додао је да се нада да је литијум шанса за економски успон и успех Србије, али и шанса за повећање економског стандарда и пораста плата и пензија грађана.

„За то су нам потребни произвођачи електричних аутомобила. А ко ће да дође у Србију да производи електричне аутомобиле, ако он има 10 одсто царине, а ми нисмо у стању да направимо 50 одсто аутомобила у нашој земљи“, рекао је Вучић.

Председник Србије је поновио да је ЕУ велики спољнотрговински партнер Србије.

„Са Европском унијом 2023. године смо имали укупну размену трговинску и у услугама 50,8 милијарди, а 24,8 милијарди је био извоз, готово 50 одсто што никада раније није био случај и веома сам поносан на то. Али то успевамо захваљујући фабрикама из Немачке, Италије, Француске и многих других земаља ЕУ“, рекао је Вучић.

„Нисам руски плаћеник, ни амерички, ни европски, борим се само за Србију“

Нисам ни руски плаћеник, ни европски, ни амерички, радим само за Србију и борим се за Србију, поручио је Вучић после писања појединих опозиционих медија да је „бескичмењак“ зато што је у Београду примио супругу председника Украјине Олену Зеленски. Вучић је, одговарајући на новинарско питање, да то прокоментарише рекао да је тешко да одговори и упитао је шта желе од њега као председника.

„Пре три дана у овој земљи је био председник Народне Републике Кине, Си. Ти исти су писали – Вучић кува жабу како би обавестио народ да Србија неће да буде на европском путу. И то су им били главни наслови. Ја сам ћутао из пристојности, реч нисам рекао. Угостио сам нашег драгог госта из Кине, ћутао, бавио се државним питањима, државним стварима. Молио сам за фабрике да дођу у Србију, молио да упослимо људе и борио се за своју земљу“, рекао је Вучић.

Он је додао да су у Београду били министар спољних послова Украјине и Олена Зеленски.

„А шта ви у ствари хоћете од мене? Од свог председника? Шта у ствари желите од мене? Да не разговарам са земљом од 40 милиона становника, која никад ништа нажао Србији није урадила, која није признала Косово. А притом имам задатак и обавезу коју сте ми ви дали. Да их молим да не буду на другој страни поводом Савета Европе у Стразбуру или где год. И да не буду против нас и у Генералној скупштини Уједињених нација“, рекао је Вучић.

Он је додао да је са њима данас разговарао о економском форуму који треба да се организује у Београду, као и како да се привуку украјински бизнисмени и обрнуто.

„Шта је у томе лоше? Због тога немам кичму? А сутра кад будем говорио или прекосутра о томе, и то на руском језику, како се врши ревизија историјских чињеница… Сад нећу моћи због Њујорка, па ћу то да оставим, требало је 15-ог, јер су тад завршене борбе. Хоћете тад да ми кажете да сам руски плаћеник?“, упитао је Вучић.

Поручио је потом да није ни руски плаћеник, ни европски, ни амерички.

„Радим само за Србију. И борим се за Србију. И то што сад говорим, говорим у полумагновењу, јер су ми мисли већ у Њујорку. Хтео сам да говорим и о Београду, да се захвалим Европској инвестиционој банци, Европској банци за обнову и развој…“, навео је Вучић.

Вучић је казао и да неће пустити да у Њујорку Србија буде без одговора.

„Знам ја да ми њих не можемо да победимо. Али ћу им отежати толико да ће их бити срамота. И да се ја додворавам некоме кога ћу да примим и кад ћу да примим? Не пада ми на памет“, рекао је Вучић.

Вучић је рекао и да управо Оливера Вархејија могу да питају за кога увек кажу да има кичму.

„Ви сте дошли да ми причате да немам кичму, зато што сам примио неког из Украјине. А сутра бисте ми звоцали по глави што нисам увео санкције Русији. Шта у ствари хоћете људи? Бирајте председника који ће сваки дан да се повија на поветарцу и да служи свакој будали у нашој земљи која помисли да може да управља председниковим временом, ресурсима земље и тако даље“, поручио је Вучић.

Вархеји: Не слажем се са колективним кажњавањем српског народа

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји рекао је данас, говорећи о предложеној резолуцији о Сребреници, да се не слаже са колективним кажњавањем једног народа.

„Не слажем се са колективним кажњавањем, то није никад био део наших вредности, нити ће бити“, рекао је Вархеји на заједничкој конференцији за новинаре после састанка са председником Србије Александром Вучићем.

„Стигматизација српског народа није одржив избор. То не доприноси превазилажењу свих страхота ратова на Балкану. Осудили смо злочине против човечности, ти људи морају да сносе одговорност за своје злочине. Постоје пресуде које треба да се спроведу, већ смо видели где појам колективне кривице води. Морамо да се сетимо жртава у Сребреници, али не треба да ширимо колективну кривицу на један народ“, истакао је Вархељи.

Он је рекао да му је увек драго када дође у Србију, а овог пута ће, како каже, имати више времена да проведе у Србији.

„Срећан сам што могу да видим све оно што смо радили у протеклих пет година, коначно и плодове тог рада. Након 20. годишњице великог проширења, које је донело велики мир и стабилност региону, који је на граници са Србијом, надам се да ћемо даље видети Србију у ЕУ, да ће се прикључити до краја мандата. Мени је јасно да ће наредна комисија морати сав напор и рад да усмери на нове чланице Уније, јер јасно је шта је чланство донело централној и источној Европи“, истакао је комесар.

Вархеји је напоменуо да су у ЕУ поносни на трансформације друштава земаља чланица.

„Дакле, сада ми правимо све алате, спремамо сав замајац како би наредна комисија могла да донесе резултате када је реч о проширењу. Почели смо са реализацијом тог плана, то је једна од тема о којој сам разговарао са председником Србије Вучићем. Надам се да ћете моћи прве резултате да видите у Србији ускоро“, напоменуо је он.

Он је оценио да би план убрзања процеса придруживања, убрзања реформи, раелизација услова за придружвање и постизања приступа јединственом тржишту и пре проширења донео корист грађанима (Србије) и пре проширења.

„Кључно је да план раста функционише, а да би се то десило, регион мора да функционише као један. Цео регион мора да се придружи и онда ће имати једнаке услове као и земље чланице ЕУ. Зато, постепена интеграција биће кључна“, указао је он.

Вархељи је рекао да је ове године већ био један самит лидера региона и да се нада да ће се у Котору сусрести са српским председником још једном где би, како додаје, требало да разговарају о методама плаћања, зеленим коридорима.

„Европски савет издвојио је додатних шест милијарди евра у оквиру овог плана и заједно са ранијим планом од 30 милијарди евра, Србија и цео регион ће имати користи од интензитета помоћи који може да се упореди са оним које земље чланице добијају из кохезионог фонда до 2027. године. До 2027. године постојаће све могућности за регион да се придружи“, рекао је Вархеји.

Он је рекао да је видео огромну модернизацију железничког сектора, ову дечју болницу у Београду, што, како каже, „представља нешто што смо заједно постигли“.

„Такође, видели смо електротрансмисионе мреже, еколошко-инвестициони план је дао резултате. Желим да искористим прилику да кажем да наставите да радите на европском путу, мислим да постоје бројне могућности да се убрза тај рад. Имамо нову српску владу и сусрешћу се са министрима, владом, већ сутра, надам се да ћемо са новом владом видети још стабилнији темпо реформи, још брже резултате“, казао је он и рекао да је потребно да се Србија „више усклађује са спољном политиком ЕУ“.

На крају, Вархеји је честитао председници Скупштине Ани Брнабић на постигнутом договору у Скупштини, када је реч о препорукама ОДИХР-а.

„Овај дијалог је био неопходан и честитам јој на томе, видећу је у среду“, закључио је он.
Вархељи ће боравити у Србији до 15. маја, и имаће активности у Београду, Батајници, Новом Саду и Суботици.

Током посете, комесар ће, осим са председником Вучићем, разговарати са председницом народне Скупштине Србије, премијером и министрима Владе Србије, као и са лидерима политичких група.

Он ће, такође, посетити завршне радове на Палати правде у Новом Саду и Интермодалном терминалу Батајница и присуствовати потписивању уговора о донацији за биомасу и меморандума о разумевању за оснивање Европског савета приврендних комора и пословних удружења.

Састанак Вучића и Вархејија почео је нешто после 17.00 часова у згради Председништва на Андрићевом венцу.

После билатералног састанка, уследио је пленарни састанак. На састанаку су били присутни амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Србије у Мисији у Бриселу Данијел Апостоловић, министарка за евроинтеграције Тања Мишчевић и министар спољних послова Марко Ђурић.

Председник Србије Александар Вучић разговарао је 4. априла телефоном са Вархејијем о успостављању Фонда за реформу и раст за Западни Балкан који су усвојили Европски савета и Европски парламент.

Циљ Фонда је да подржи партнере ЕУ са Западног Балкана у спровођењу реформи у вези са ЕУ, као и да стимулише њихову економско приближавање ЕУ на основу реформских агенди блока.

Поред тога, Фонд треба да помогне и у усклађивању партнерксих земаља кад је реч о вредностима, законима, правилима, стандардима, политикама и праксама ЕУ у циљу будућег чланства у ЕУ.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.