Коалиционе странке у Немачкој, након вишемесечних политичких тензија, постигле су договор са министром одбране Борисом Писторијусом о новом закону о војној служби. Према договору, сви мушкарци са навршених 18 година биће позвани на регрутацију. Ако се из редова медицински способних кандидата не пријави довољан број добровољаца за војну службу, уводи се систем жреба који ће одлучити ко ће служити у Бундесверу.
Овим компромисом одбацује се раније предложени двоструки систем жребања који је предвиђао да се најпре насумично одређује ко ће ићи на регрутацију, а затим међу њима ко ће бити позван у војску. Нова одлука значи обавезну процену способности за све пунолетне мушкарце, без претходног избора.
Реч је о одговору на недовољан број пријављених добровољаца и забринутост због стања људских ресурса у немачкој војсци. Министар Писторијус, раније скептичан према обавезној служби, попустио је под притиском посланичких група и пристао на прецизније планирање кадрова и систематски приступ „truppenaufwuchs“, односно повећању броја војника.
Још увек се расправља о појединостима у вези са такозваним „супер-краткорочним војницима“ који би служили искључиво у логистици и чувању објеката, без борбене обуке, што је изазвало критике опозиције, посебно Хришћанско-демократске уније, која тај план види као покушај „улепшавања статистике“ о броју новоукључених војника.
Поглед редакције портала Српски Угао
Увођење регрутације у једној од водећих земаља ЕУ говори о промењеном безбедносном амбијенту и растућој забринутости због глобалних нестабилности. Немачка се, као и друге западне силе, суочава с нужношћу редефинисања одбрамбене политике. За земље попут Србије, које помно прате европске токове, ово може бити сигнал да Европа можда зна нешто што ми још увек не знамо. Треба имати у виду да је и председник Србије Александар Вучић у ранијим изјавама за медије помињао како се Европа припрема за рат.
Хитлерова „најчуванија“ тајна испливала после 80 година: ДНК разоткрива све
