Галерија Kултурног центра Лаза Kостић представила је нову поставку Симул уметника Валентина Варге. Посетиоци имају прилику да виде једанаест радова у форми видео радова и колажа направљених, углавном од рециклажних материјала, а сви љубитељи уметности изложбу могу погледати изложбу до 26. јуна.
Симул Валентина Варге у самом називу садржи почетна слова речи симулација и симулакрум – што даље имплицира на основну идеју уметниковог исказа. Уметник је изложио технички врло разнолика уметничка дела где су намерно изостављене границе које, у најбољем случају, могу да се поставе између настанка/рађања и нестанка/претварања у другу енергију. Можда се то најбоље огледа кроз Имагyрос инсталацију која се састоји од ре/употребе дечијих плишаних играчака сложених тако да асоцирају на свима познат месни деликатес са ражња. Овако директна провокација није није ништа друго него још директније оправдање за назив изложбе Симул: симулација уметника информацијама које извлачи из контекста порекла делова Имагyроса истовремено га постављајући у контекст уметничког дела као таквог.
Промишљање о другом појму, симулакруму, јесте тачка на коју Валентин Варга рачуна, јер то је заправо шта он и ствара: копија без оригинала. Ако су имагинарне границе постављене тако да се дата енергија претвара у другу енергију, поимање те друге енергије нама није познато, јер су, теоријски, фреквенције измењене, тј наш осет за изводљиви оригинал није у стању да препозна нешто што није препознатљиво кроз културни артефакт. У том смислу, бодријаровски изречено, уметник комуницира поновном употребом свакодневних предмета (мисли се на потрошачко друштво) путем масовних медија (видео радови) стварајући један сасвим нови, хиперреалан простор који, парадоксално, нема корене у реалности, из које је настао.
Транзицијски моменат који поништава било какву релацију стварности и симулакрума, могуће да лежи на истој оној равни на којој лежи поимаје рађања и смрти: ако знамо да су обе присутне, знамо да и једна другу апсолутно искључују. Уметников Симул то доказује.
Слађана Драгичевић Трошић, историчарка уметности
