Чувени вођа Комунистичке партије Кине Денг Сјаопинг, у једном од последњих интервјуа непосредно пред повратак Хонгконга и Макаоа у окриље Кине, рекао је: „Све ове области ће се потпуно економски и политички интегрисати за сто година, ако се то не деси, десиће се за хиљаду.“ Ова реченица говори о потпуној одлучности и непоколебљивости за поновним уједињењем свих делова НР Кине, те да сан о уједињењу нема временску одредницу нити је подложан промени под било каквим околностима.
У документу „Тајванско питање и поновно уједињење Кине у новој ери“, објављеном 10. августа 2022. године, описан је пут развоја кинеске државе, а посебан осврт дат је ситуацији с Тајваном‚ који је од 1885. проглашен 20. кинеском провинцијом. Како се наводи, у дешавањима непосредно за време и након Другог светског рата, САД, Велика Британија и накнадно Русија су формално подржале повратак свих територија под окриље Кине Потсдамском декларацијом.
„Дубоко поштујући еволутивни ток промена и интеграције, Кина је успоставила принцип једне државе са два система, поштујући Тајван и историјску специфичност политичког уређења. Међутим, пратећи своје агенде које неретко имају обичај да ’зађу у туђе двориште’, одређене државе, посебно оне које су потписујући велики број докумената потврдиле кинеску целовитост, користе прилику како би уносиле конфузију и неслогу у односе унутар Кине, а све то из интереса слабљења кинеске државе и економије (самим тим и глобалног утицаја Кине), а под лажном паролом заштите Тајвана. Та прича је давно испричана и добра воља и тежња хуманитарног карактера су депласиране и компромитоване много пута у новијој историји, како у Србији тако и у Ираку, Либији, Сирији, целом северу Африке, Украјини… У Кини историја и закони и чињенично стање говоре једно, да је Тајван неотуђиви део Кине“, наводи се у том документу.
Како др Сун Јат Цен тврди, срећа кинеског народа је у његовом јединству, а разједињена Кина ће патити на свим својим неспојеним територијама.
Намеће се питање зашто би икоме патња једног народа била циљ? Осим ако је у питању нечасна тежња за обарањем на колена сваког неистомишљеника. А, Кина и САД су у последње време прилично различитих погледа на многа геостратешка догађања, што је кулминирало бомбардовањем Амбасаде НР Кине у Београду током бомбардовања СРЈ 1999. године, као и уопште целим бомбардовањем којем се Кина изразито противила, на чему ће српски народ вечно бити захвалан – навео је он.
Кина је показала, како по корејском тако и по многим другим питањима, одлучност и снагу да се супротстави мешањима страних интереса, чак и у временима када је била економски, технолошки и војно знатно слабија.
„Нема сумње да је спремна да то и данас учини, посебно јер с друге стране не стоји искрена жеља да се некоме помогне, већ да се гурне у сукоб који би Кину ослабио и дестабилизовао. Принцип ’једна земља – два система’ је изванредан модел развијен од стране КП Кине, са веома искреним настојањем да се интеграција Тајвана еволутивно одвија, уз поштовање периода у коме су континентална Кина и Тајван били одвојени, опет као резултат страних утицаја и окупације“, наводи се у документу.
Како се закључује, на жалост живимо у времену када је сила покриће за недостатак доказа и злоупотребу хуманости. Међутим, како стоји у документу, „Кина више није лав који спава, већ моћна, али крајње мирољубива држава која у складу са међународним правом жели мир и сарадњу са свим добронамерним нацијама“.
„Све ово би требало посматрати у светлу недавних новина у оквиру формата 17+1 сарадње Кине и земаља Централне и Источне Европе из кога је најпре иступила Литванија, а за њом и Летонија и Естонија. Јасно је да би ове балтичке земље могле имати корист од сарадње с Кином, Естонија као супериорна у интернет технологијама, Литванија и Летонија у својим областима које би на кинеском тржишту сигурно имале простора. Нејасно је каква штета може да се догоди њиховим државама због које су одлучиле да иступе из овог прилично необавезујућег оквира сарадње, осим ако је у питању уцена оних који са Кином сарађују, али другима то не саветују, па чак и отворено забрањују, страхујући за своју позицију у фер и поштеној борби на тржишту“, наводи се у документу.
У септембру 2021. године кинески председник Си Ђинпинг је у УН представио Глобалну иницијативу за развој која фокус ставља на одрживи развој и Агенду 2030, а која је приоритет готово свим земљама на свету. Након кризе изазване провокативном и злонамерном посетом високе званичнице САД Тајвану, односи Кине и САД су знатно ескалирали у негативном правцу, али ће Кина засигурно остати на правцу одрживог развоја, интеграције и интернационализације која никога не угрожава.
Како се закључује у документу, стрпљење и упорност при рађењу правих ствари представља непобедиви прилаз који ће пре или касније резултирати поразом неправде и остварењем деценијских, па и вековних тежњи кинеског, српског и свих других правдољубивих и слободарских народа.
На нама остаје да негујемо, развијамо и чувамо пријатељство и савезништво с онима који деле здраворазумске идеале и тежње, све до коначне победе и успостављања праведнијег света заснованог на поштовању међународног права, одрживом развоју и миру као ултимативном циљу сваког просперитетног друштва“, закључак је тог документа.
