Витражи рађени традиционалном техником из атељеа породице Станишић, отпутовали из Сомбора на већину континената, красе бројне институције и верске објекте, а нашли су своје место и у руској председничкој резиденцији.
Александра Станишић, чији је прадеда крајем 19. века отворио стаклару одакле је и почела нешто касније породична традиција израде витража, каже да је она четврта генерација, те да уз њу ради и ћерка која ће бити пета генерација витражиста, по чему су и јединствени на нашим просторима и шире.
Израда идејних решења, нацрти, бирање, сечење и бојање стакла традиционалним методама само је део лепоте посла витражисте, каже Александра Станишић, која је четврта генерација у овом породичном занату дугом више од једног века. Истиче да је то спој креативности, уметности и занатства, а радује је што је уз раме са њом стасала и ћерка, која је пета генерација чувених сомборских витражиста.
“Традицију је започео мој прадеда, Милан Станишић, њега је наследио мој деда Стеван, па мој отац Милан, па брат Стеван и ја, тако да смо ми четврта генерација витражиста. Најтежи део посла је монтажа витража, јер се често монтира на високим позицијама, где су често и временски услови отежани. Ћерка је пета генерација и нас две смо радиле на више пројеката.За израду разних витража квалитетно стакло наручујемо из разних земаља Европе, али и Мексика због тога што фабрике мењају своје позиције временом”, рекла је Александра Станишић.
“За мене овај посао значи пуно зато што га радим са мамом и све ми је лакше са мамом, а и нас две се одлично слажемо. Радиле смо до сада пројекте витража, али и мозаика. Углавном помажем око скица и сликања на стаклу”, казала је ћерка Ена Боровац.
У рестаурацији и даље служе нацрти витража са почетка 20. века.
“Списак је прилично дуг, јер је сваки период носио неке своје најзначајније објекте. Деда је доста радио у државним институцијама, Скупштини, великим хотелима, попут Метропола. Радио је у Азији, брат у Америци, затим у Русији, конкретно за резиденцију Владимира Путина. Било је много пројеката. Код нас су најзаступљенији црквени објекти, а у иностранству од кућа, па до других занимљивих објеката”, напоменула је Александра.
Станишићи кажу да је у процедури да техника састављања и израде витража буде проглашена за нематеријално добро од стране релевантних институција, где ће се дигитализовати сви нацрти и обављати обука студената да би се продужио век традиције витража.
