Железнички саобраћај на брзој прузи Београд-Нови Сад од јутрос у осам сати се одвија по стандардном реду вожње и брзини од 200 километара на сат, пошто су завршени радови на санацији проблема насталих због крађе контактне мреже код Старе Пазове, изјавио је за Танјуг министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић.
„У претходних 48 сати радници Железнице Србије су неуморно радили како би се омогућило коришћење брзе пруге за брзине од 200 километара на сат. Беспризорни лопови су извршили тежак криминални акт, односно дело тешке крађе са угрожавањем безбедности саобраћаја, што је у једном тренутку довело до тога да брзи возови иду 20 km/h, што нисмо могли да толеришемо“, истакао је он.
Додао је да су сви расположиви капацитети укључени у санацију, чиме је постигнуто да се радови на санацији обаве у рекордно кратком року и да се од Београда до Новог Сада поново стиже за 33 минута.
„Нећемо толерисати овакве акте као што је крађа код Старе Пазове. Задовољан сам што полиција озбиљно ради свој посао“, рекао је Момировић.
Додао је да је уверен да ће лопови бити брзо ухапшени и процесуирани и да ће одговарати за дела која су починили.
Нећемо зауставити инвестиције у железницу
Радови на српским железницама последњих година су тек почетак великог инвестиционог таласа који се неће зауставити док не изградимо брзу пругу од Новог Сада до Суботице, од Београда ка Нишу и док темељно не реконструишемо пругу од Београда до Бара и не вратимо људе у возове као што је било пре 30 или 50 година, поручио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Моморовић.
Он је, отварајући изложбу „Настанак и изградња железнице у Србији до Првог светског рата“ у Железничком музеју у Београду, рекао да су тадашња и садашња времена на неки начин слична.
„И на почецима изградње српске железнице неки људи су успели да технолошки искораче из тадашње балканске перспективе, изграде железницу и повежу се на европске коридоре, да од Србије направе везу између Центалне, Западне и Источне Европе што је она и данас остала“, рекао је Момировић.
Према његовим речима, све оно што је у изградњи и развоју железнице раније урађено би требало да нас мотивише да и даље радимо на изградњи железнице Србије, јер је она, како је рекао, стуб не само саобраћаја него и економије земље.
„Претходних година смо показали да смо достојни наследници људи који су радили прве пруге у Србији. Уложили смо доста да реконструишемо нашу железничку инфраструктуру, набављали нове возове и сада дајемо све од себе да обезбедимо енергетску стабилност за нашу привреду и грађане“, рекао је министар Момировић.
Додао је да ће се радити на томе да се радницима на железници врати достојанство, као и да се људи врате у возове као што је некада било.
В.д. директора Железнице Србије Горан Аџић је истакао да се изложба одрзава у склопу Европског дана баштине.
„Железница Србије од 2013. године учествује активно у овом догађају и сваке године се труди да железнички сектор представи у што бољем светлу“, рекао је он.
Навео је да је последњих 10 година урађено много у области железничке инфраструктуре и да ће то бити настављено завршетком пруге од Новог Сада до Суботице до 2025 године, изградњом пруге према Нишу.
Оценио је да је урађено толико да би у наредном периоду ваљало размислити да се и тај период представи на некој изложби, као што је ова данас отворена о почецима развоја српске железнице.
Ауторка изложбе и кустоскиња Железничког музеја Ивана Радојевић Бошковић истакла је да је изложба „Настанак и изградња железнице у Србији до Првог светског рата“ посвећена историји настанка железнице и њеног развоја, од првих планова и идеја до конацне реализације 1874. године и до поцетка Првог светског рата.
„На изложби су приказани догађаји од кључног значаја за изградњу железнице, затим техничка достигнућа њених градитеља, фазе изградње, затим бројни предмети и фотографије железничког особља које је радило на њеној изградњи и каснијем развоју“, нагласила је она.
Према њеним речима, коришћени су бројни документи, оригиналне фотографије, уговори, пројекти, из фондова Железничког музеја, Државног архива Србије и Народне библиотеке, а све са циљем да се што боље осветли и људима приближи овај изузетно важан период у историји наше железнице.
