Иако се свест о важности редовних прегледа и здравственом просвећивању жена поступно мења, пацијенткиње у Србији и даље се у великом проценту јављају у одмаклим стадијумима гинеколошких карцинома, поручено је у Београду у оквиру конференције „Генерација превенције“.
Учесници конференције сагласили су се да је едукација, превенција, укључујући и ХПВ ванкцинацију, и рано лечење кључ успеха у борби против „женских малигнитета“.
Директор Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије, проф. др Александар Стефановић, истакао је да Онколошки конзилијум те установе годишње прими око 1.100 пацијенткиња.
„Од тих 1.100 пацијената, највише, наравно, има карцином грлића материце и карцином тела материце, знатно мање, али не мало, карцином јајника, и онда долазе сви остали малигнитети из спољашњих гениталија, вагине, и тако даље“, рекао је Стефановић.
Додао је да је код рака јајника ситуација посебно тешка јер се симптоми касно јављају, па чак 60 до 70 одсто пацијенткиња дође на преглед тек у трећој или четвртој фази, када оперативни захват више није могућ.
Доц. др Ана Цветановић из Универзитетског клиничког центра Ниш указала је на двојаки тренд у онкологији – с једне стране бележи се раст броја пацијената због веће доступности нових терапијских опција које су значајно продужиле живот у метастатској фази, док се с друге стране помера старосна граница, па се све чешће јављају жене млађе од 40, па и млађе од 30 година.
„Код карцинома дојке остварен је видљив напредак у раном откривању захваљујући заједничким напорима здравствених власти и удружења, али да код карцинома грлића материце и даље превладава дијагностиковање у каснијим стадијумима“, навела је она.
Говорећи о улози цивилног сектора и непосредној подршци пацијенткињама, Весна Бонџић из Женског центра „Милица“ нагласила је важност едукованих пацијенткиња-навигаторки које пружају стручне и провере информације женама које се суочавају са дијагнозом.
Она је навела да је кроз њихов центар и свакодневну телефонску линију у протекле три и по године подржано око 4.000 жена.
Бонџић је истакла да оболеле, поред објашњења процеса лечења на „разумљивом језику“, најчешће интересује доступност савремених лекова.
„Након остварених помака у лечењу карцинома дојке, приоритет треба да се стави и на обезбеђивање нових терапијских опција за пацијенткиње са метастатским карциномом грлића материце“, нагласила је Бонџић.
Председник Удружења за онколошку гинекологију Србије Лазар Нејковић рекао је да се у свом раду сусреће са пацијентима са премалигним лезијама које су лечене на неадекватан начин и са малим бројем пацијената код којих се може радити радикална хирургија.
Додао је да је велико оптерећење за друштво то што је око трећине пацијената старости до 50 година са узнапредовалим стадијумима.
„Око 70 одсто узнапредовалих стадијума су стадијуми преко 2Б, које не можемо лечити хирургијом, него хемирадијацијом или евентуално неким имунотерапијама, а преко 65. године их има чак 52 одсто. Треба рећи да су то пацијенткиње од 50 до 65 година, у напону снаге које би могле још доприноса да дају друштву“, објаснио је Нејковић.
Аљоша Мандић са Института за онколошке болести Војводине истакао је да се проблем не појављује само код жена које не долазе редовно на прегледе јер постоје жене које редовно посећују лекаре, али да се у једном тренутку констатује узнапредовали рак грлића материце.
„Није само жена проблем овде. Имамо ми карциноме, рак грлића напред, узнапредовали, свакодневне контроле, редовне контроле. Има их који долазе, јављају се и онда дођу, и онда им је откривена узнапредовала форма“, објаснио је Мандић.
Нагласио је да је потребно посветити пажњу и на едукацију лекара који раде у домовима здравља јер су они ти који се први сусрећу са пацијентима и од њихове реакције може да зависи даљи ток и исход лечења.
