Борбе око Бахмута попримају све озбиљније размере. Док Украјинци указују на његову тактичку важност, шеф Вагнера тврди да је његова плаћеничка компанија заузела источни део града. Битка је изнедрила бројна питања као што су да ли ће Руси заузети град и након тога кренути у даље напредовање у Донбасу или ће битка осветлити немоћ руског оржуја?
Упркос спекулацијама да би украјинска војска могла да се повуче, наређено је управо супротно – позвано је појачање, док се украјинске снаге боре да одбране Бахмут у који Руси надиру из свих праваца осим са запада.
Према саопштењу украјинског генералштаба, руска војска извела је више од 30 неуспешних напада током претходног дана само код Орихово-Василивке, 20 километара северозападно од Бахмута.
Такође, наводи се да је гранатирано десет насеља у околини тог украјинског града. „Упркос значајним губицима, непријатељ наставља да јуриша на на Бахмут“, додаје се у саопштењу украјинских војних званичника.
Украјински председник Володимир Зеленски је, у последњем интервјуу, истакао важност значаја Бахмута за одбрану остатка територије у Доњецком басену.
„Бахмут је за нас тактички важан. После Бахмута за Русе ће бити отворен пут ка другим градовима у Украјини у правцу Доњецка на истоку Украјине“, навео је Зеленски у интервјуу за амерички ЦНН.
Са друге стране, шеф Вагнер групе, плаћеничке приватне компаније чији се припадници највећим делом налазе са руске стране у бици код Бахмута, објавио је јутрос да је под Вагнеровом контролом источни део града.
„Јединице Вагнера заузеле су источни део Бахмута. Све источно од реке Бахмутке је под контролом Вагнера“, навео је Пригожин у аудио-поруци објављеној на друштвеној мрежи Телеграм.
„Више симболичка, него тактичка вредност“
Западни званичници, за разлику од украјинских и руских, не истичу толико тактичку важност Бахмута, већ сматрају да овај град пре свега има симболичку вредност.
„По ономе што кажу западне обавештајне службе, није претерано битан сам по себи, већ би пре требало да заустави руско напредовање. Сам град има симболички значај због свих војника који су тамо пали. Русија није остварила никакву офанзиву у последњих неколико месеци, па би за њих било какво освајање значило некакав пропагандни добитак“, рекао је за Еуронеwс Србија аналитичар међународних односа Мирко Даутовић.
Према његовим речима, не може се знати у којој мери је заправо тај град пред падом, али се зна да су Руси заузели предграђа и сада улазе у урбану зону, а иако није много остало од самог града, Даутовић предвиђа „крваву битку“.
„Мислим да ће (Руси) платити превелику цену ако га заузму, и да је потрошено много и у људству и ратном материјалу да би се заузео град који је пре рата имао 70.000 становника. Са друге стране, и Украјинци плаћају велику цену, с тим што они не објављују колико су имали губитака. Из неког разлога су одлучили да је вредно да се тај град одбрани“, додаје Даутовић.
Претходног дана, Пригожин је саопштио да између 12.000 и 20.000 украјинских војника брани Бахмут, док је заменица украјинског премијера Ирина Верешчук навела да је мање од 4.000 цивила остало у граду.
Западни званичници процењују да је, до сада, између 20.000 и 30.000 руских војника страдало приликом напада на Бахмут, као и да су украјински губици „значајно мањи“, мада нема никаквих конкретних бројева у том случају.
Упркос томе што је недавно Пригожин послао поруку директно Зеленском да се украјинске снаге повуку, украјински председник одлучио је управо супротно.
Након састанка са највишим војним званичницима, Зеленски је саопштио како је „једногласно одлучено да се настави са одбраном Бахмута, јер је сваки део украјинске територије подједнако важан“.
„Војна команда је једногласно подржала одлуку да се не повлачимо. Није било никаквих других мишљења осим тога. Рекао сам главнокомандујућем да пронађе адекватне снаге како бисмо помогли нашим момцима у Бахмуту“, рекао је Зеленски након састанка, пренео је Ројтерс.
Даутовић сматра да је управо Пригожинов апел Зеленском да се украјинске снаге повуку имао контраефекат, па је представљао, заправо, мотивацију украјинском председнику да се настави са борбом.
„Након овога је следило Пригожиново упозорење да Вагнеру недостаје муниције за даље напредовање, али је то било упућено пре свега руском војном врху. Између Вагнера и руске армије постоје велике тензије, па се и порука Зеленском може протумачити као секундарна порука да Вагнер ради нешто а руски војни врх ништа“, истиче Даутовић.
Шеф Вагнера већ неколико месеци улази у сукобе са војним званичницима из Кремља, а недавно је рекао и да се „пита да ли је то што му министарство одбране не шаље муницију заправо питање бирократије, или издаја“.
Даутовић наглашава да Пригожин овим јавним наступима покушава да изврши притисак на Москву како би добио потребне ресурсе и наоружање.
„Њујорк тајмс је објавио украјинску анализу која тврди да су Вагнерове снаге на измаку у смислу да немају више људи, а имамо и извештаје да се осуђеницима нуди опроштај ако оду да се боре за Вагнер“, истиче Даутовић.
Он сматра да је позиција Пригожина угрожена „јер се многима у Москви замерио“, али не и да је сматран озбиљним кандидатом за неку моћ.
Даутовић подсећа да су, по руском закону, приватне плаћеничке компаније забрањене, и да је тренутно дозвољено Пригожину да крши тај закон јер је у интересу Русије, али да би се могло десити и да се закон активира, па да се Вагнер група „једноставно угаси“.
Без преговора на видику
С обзиром на ситуацију на терену, Даутовић не сматра како би ускоро могло да дође до седања за преговарачки сто како би се разговарало о евентуалном примирју, или чак завршетку рата.
„Ниједна страна није спремна на компромисе. Нити Украјина жели да се одрекне територије, нити Русија да прекине са нападима и ‘деанектира украјинске области'“, истакао је он.
Даутовић истиче да би до преговора могло да дође у случају да „западне демократије почну да губе апетит да подржавају Украјину“, мада наводи да ни за то тренутно нема никаквих назнака, и подсећа на обећане нове испоруке тешког наоружања Украјини.
„Са новим испорукама оружја, Украјинци ће вероватно покушати неку нову офанзиву крајем пролећа. Ради се о тенковима и осталом тешком наоружању које тек треба да стигне у Украјину, и сигуран сам да украјинска влада жели и верује да може да поврати још територија“, истиче Даутовић.
„Док они у то верују, односно имају разлога да у то верују, неће бити спремни на територијалне успехе. Што се тиче Москве, они имају свој циљ – желе успех победу, односно неку врсту победе“, закључио је Даутовић.
