Председник Србије Александар Вучић поднео је вечерас оставку на ту функцију, наводећи да жели да учествује на предстојећим парламентарним изборима као обичан грађанин.
Вучић је у Председништву Србије, након обраћања јавности, потписао текст оставке.
Навео је да ће сутра ујутро предати дужност председници Скупштине Србије Ани Брнабић, која ће бити в.д. председника.
Додао је да до краја децембра морају бити одржани председнички избори.
Одговори на питања новинара
Вучић је одговорио на питање новинара о помиловању 49 људи.
– То је био мој мотив. Ја све најгоре мислим о људима, и о њиховој одговорности и неодговорности, како год тумачите. Кривично-правној одговорности, људској неодговорности, када правите планове да заузимате државне институције, и то на насилан начин, коришћењем оних предмета које не смете да користите. Ништа се није променило. Променило се само то акт помиловања и аболиције, то су акти милосрђа, тако се и називају и у теорији и у пракси. Оставићу цинизам за сутра. Приступио сам том акту милосрђа због њихових година, а не због тога што они нису за нешто криви или нешто нису учинили. Приступио сам томе зато што знам да би били осуђени на вишегодишње казне затвора у свакој држави, у свакој земљи на свету. А ја желим да сачувам сваког младог човека, јер верујем да постоји нада да ће се променити и да ће се понашати много одговорније у будућности. Само се то променило, ништа више. Тако да ово тумачите баш онако како кривично-правна теорија и уставно-правна теорија и пракса и тумаче, као акт милосрђа председника републике. Акт милости, како год хоћете, потпуно је свеједно. А иначе, што се тиче насиља, спаљивања, или, рецимо, страшних лажи које сте износили о мојој породици све ово време, ја нисам могао своју породицу од вас, тако финих, да сачувам и заштитим, јер сам морао да вам одговорим сваки пут на свако ваше питање на пристојан начин. Да сваки пут водим рачуна да вас не увредим. И сваки пут кад то не урадим, питам се: јесам ли издао свог сина, своју ћерку, свог малог сина? И сваки пут поновим исто, зато што знам да нисам само отац троје деце, већ председник свим грађанима Србије. Али ми је било драго кад сам видео, бар вас двојицу овде, да сте бар на секунд спустили главу. Јер знате колико сте лажи износили, и о мени, и о мојој деци, о мојој целој породици.
– О мојим родитељима нећу ни да говорим. Хвала вам. Дакле, акт милости, срећан да помогнем неким младим људима, упркос чињеници да најснажније осуђујем све оно што су урадили. И упркос чињеници што ћу увек да се борим против њихових политичких идеја, и то на најснажнији могући начин.
На питање да ли остаје при томе да ћете се одазвати позиву РТС-а на сучељавање, с обзиром на то да се догодило да ће и Црта и господин Срђановић одбити тај позив, Вучић каже следеће:
– Све вам је јасно, не морам ништа ја додатно да вам објашњавам. То су људи који су веома јаки када треба да иду у Бундестаг, када треба да иду у Европски парламент, свуда где говоре све најгоре о Србији. А када треба то да дођу да кажу у лице ономе кога сматрају најодговорнијим за то, онда одједном више нису тако ни храбри ни паметни. Зато што знају да је истина потпуно другачија. Не зато што сам ја много мудрији или благоглагољивији од њих, не. Баш зато што знају да немају никакву аргументацију. Зато што знају да би их победио убедљиво. То су они који кажу да су они само посматрачи. Поднео сам оставку, могу да кажем, срам их било, они су били најгори учесници и Обојене револуције и свега другог, а сад перу руке зато што знају да ће опет да изгубе изборе.
О предстојећим изборима и сазнањима да ће у изборној ноћи бити немира.
– Наше службе су већ упознате са свиме, и надлежне институције, сигуран сам, радиће свој посао, без обзира што ја нисам више на челу државе. Надлежне институције радиће свој посао. Што се тиче наше спољне политике, много је тешко било водити ту политику. Сваки састанак, готово сваки састанак је у последње 4 и по године у Европи био мучење. Сваки. Ни на једном се нисам осећао лепо, зато што на сваком је прво питање било: „Зашто ниси увео санкције Русији?“ “ На сваком месту. И са Русима је било тешко, јер њихов је циљ да задрже НИС под сваку цену, а овим другима да им то узму. На крају страда Србија. Нигде није за нас било ни једноставно ни лако. Неће бити ни у будућности. Захвалан сам нашим кинеским пријатељима који су нам много помагали у претходном периоду. Срећан што покрећемо стратешки дијалог са Американцима. Срећан због добрих разговора и са Путином и са Макроном, баш добрих. И мислим да сам тиме оставио нешто онима који долазе, пре свега Влади Србије, а касније и новом председнику Србије.
– Што се тиче подршке људи, ја сам вам рекао својевремено, подсећам вас све, само што ме никада нико, или многи људи, нису желели пажљиво да слушају. Ја сам рекао: „Неће ме отерати. “ Никада хајку и харангу нисам признавао као начин и метод политичког деловања. Никада. И то сам научио још као млад дечак, младић. Никада не слушај улицу. Улица никада не доноси добре одлуке. Слушај народ. А народ слушаш на изборима, а не улицу. На улици се не догоди ретко да најгори испливају на површину. Довољно је да погледате само нечије листе, свеће вам бити јасно. Али не смете ви да повлађујете њима, не смете ви да повлађујете емоцијама, већ морате да водите рационалну, прагматичну, одговорну и озбиљну политику. За такву политику и за вођење такве политике никада не бих имао ни довољно снаге, ни довољно ентузијазма, енергије, свега другог, да нисам имао подршку грађана. И хвала људима у Србији на свему. На крају, рекли су да никада нећу да поднесем оставку. Баш ти који су и вечерас заборавили да то констатују. Хоћете да вас подсетим да су то изговорили лидери те листе који их најснажније подржавају, јер су рекли да се кладимо да Вучић ће ићи са председничког места на изборе. Миливојевић, или како му је већ име, овај што служи Пајтићу, стварном лидеру те листе. И ево, ја нисам више председник. Лагали су, као и безброј пута до сада. Зато што су полазили од себе. Зато што они никада не би поднели оставку. Ни када су уништавали ову земљу, ни када су је разарали, ни када смо без 500. 000 радних места остали. Ни тада им није пало на памет. И што би покојни Тијанић рекао: „Свако се увек креће у границама сопствене покварености.“ И тако су помислили да и ја нећу. А ја хоћу, и желео сам, зато што хоћу, и бићу од сутра свуда по Србији, на безброј места током једног дана.
Вучићево обраћање
– Поштовани грађани Србије, трудио сам се да нешто смислено напишем, да образложим и своју одлуку да поднесем оставку. Ја то називам уставним именом, а не онако како су то неки други радили, лажним скраћивањима мандата и све друго, дакле. И књигу написао, можда ћу да прочитам 2 или 3 странице, а остало ћу из срца и главе да говорим.
– Дошао је час одлуке. Историја нас учи да се напредак никада не постиже случајно, већ кроз тешке изборе, одговорност пред сопственом савјешћу и одлучност да се иде напред. То је изговорио Винстон Черчил када се налазио у сличној ситуацији као и ја вечерас. Након година на челу државе, схватите да напредак ретко долази онолико брзо колико бисте желели.
– У том истом духу, председник Кине Си Ђинпинг каже: „Никад не заборавите зашто сте почели, и остварићете своју мисију. “ Мандат председника републике заслужује се на директним изборима, без калкулација, договора, поштено и демократски. Захвалан сам грађанима који су у два наврата своје људско поверење у огромној мери поклонили мени и на тај начин ми подарили најузвишенију дужност и одговорност коју један човек може да добије. Данас је дан, поштовани грађани, када подносим оставку и последњи пут у функцији председника републике покушаћу да вас не гњавим бројевима, или бар не ни упола онолико колико бих то могао, већ да кажем неколико речи о новом поглављу које је пред Србијом и шта је.
– Погледајте уназад, да се сетите 2012. године. Не могу да се сете млади момци и девојке који тада нису били пунолетни, или ни близу пунолетства, али ми који смо старији можемо свакако и с лакоћом тога да се сетимо. Од тога да нам је стопа незапослености била 25,9%, да је стопа незапослености младих била 54%, дакле готово да нико од младих није радио, до тога да нам је курс динара свако јутро када се пробудите са већом неизвесношћу чекате колики је курс динара, а не каква је временска прогноза. До тога да смо остали без 500.000 радних места у само 3 или 4 године нечијег неодговорног мандата. Када сам постао председник владе, стопа јавног дуга је била 79% у односу на бруто домаћи производ. Данас, захваљујући вама, поштовани грађани Србије, Србија је ниско задужена земља, дупло ниже задужена земља него најразвијеније земље Европске уније. Дакле, ми смо на 43% стопе јавног дуга у односу на бруто домаћи производ, просек у Европској унији је 84-85%.
– Такође, оно на шта сам посебно поносан су стотине фабрика, преко 300 фабрика и погона које смо отворили, и страних и домаћих. А чињеница је да данас, иако имамо за око 500. 000 мање људи, пре свега захваљујући ужасно ниском природном прираштају, у нашој земљи имамо чак 500. 000 људи више и формално запослених него што смо их имали 2012. године. То су чињенице, резултати. Каже семафор, волео то неко да чује или не. У ово време, и ту ћу и да са тим прекинем, да вас не замарам, показаћу вам значајне бројке.
[цаптион ид=“аттацхмент_441024″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“765″]<имг цласс="wп-имаге-441024 сизе-фулл" срц="хттпс://www.025.рс/wп-цонтент/уплоадс/2026/09/873319_тан2026-09-2720055500-8_ф.јпг" алт="Вучић поднео оставку: Ново поглавље је пред нама, за мене је било најважније да служим свом народу (ВИДЕО)" wидтх="765" хеигхт="510" /> ТАЊУГ/ АМИР ХАМЗАГИЋ[/цаптион]
– Ово је 2027. 15. 934 евра по глави становника. Само да погледате и да видите колико је Србија другачија, како се Србија променила, како лице Србије изгледа другачије. Не само због пруга, путева, фантастичних пројеката какав је „Београд на води“, већ због онога што смо земљу толико много променили да смо постали помало размажени, сматрајући како би требало да претекнемо и Немачку и Француску и земље које су 500 и 600 година испред нас, и то мислимо да можемо да урадимо за годину, две, или три. Ово је друга ствар, нешто на шта сам посебно поносан, нешто што сте можда могли да приметите: да нико не може да ми скине осмех са лица када о томе говорим. То је стање путне мреже. И ако видите, овде је за 70 година урађено 596 километара, а ми за 13 година 686 километара аутопутева и брзих саобраћајница, а у изградњи је још 399 или 400 километара неких од најважнијих саобраћајница. Те саобраћајнице не повезују места само, те саобраћајнице повезују људе. Те саобраћајнице запошљавају људе, јер доводе инвеститоре у та места. Све смо то успели заједно да урадимо, и хвала грађанима Србије на томе.
– Пошто не мислим да говорим дуго, желим још неколико ствари које хоћу за наредни период да кажем. Ко год буде добио поверење народа, говорим као председник Републике, а не као неко ко се налази на првом месту на једној од изборних листа. Мораће да чува мир и стабилност, али мир и стабилност ће морати да чува штитећи наше националне интересе, чувајући наше националне интересе.
– Мораћемо да чувамо наш народ на Косову и Метохији и не дозвољавајући онима којиће да убеђују свакога да се што пре одрекнемо Косова, јер тако нећемо да гледамо више у прошлост, већ у будућност. Дакле, свако ће морати томе да се одупре. Нека грађани размисле сами. Мораћемо да наставимо са економским развојем, али ћемо, када говоримо о економском развоју, морати пре свега да водимо рачуна о иновацијама, вештачкој интелигенцији, роботима и томе да не закаснимо. Ја сам једанпут вам рекао то, поновићу вам све када сам био у Паризу, ти Американци који су власници највећих сателитских компанија у свету, рекли су ми: „Ми бежимо Кинезима 5 или 6 месеци.“ Да ли је то тачно или не, не знам, али значи, врло је неизвесна та утакмица. Али, каже, тих 5 или 6 месеци у овом послу и данас, у ери где се брзо доносе одлуке и где се ствари брзо мењају, је много. Када сам питао колико ми Европљани заостајемо, рекли су ми: „7 до 8 година. “ Онда погледајте само колико смо далеко. И зато Србија мора, настављајући свој европски пут, водећи рачуна о својим традиционалним пријатељима на истоку, Србија ће морати да се економски још брже развија.
– Ја сам претпоследњег дана свог председниковања донео одлуку о аболицијама и помиловању 49 лица; од тога су 23 лица везана за све ове ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана. И упркос мишљењу дела комисије, упркос мишљењу различитих служби Републике Србије, безбедносних служби, ја сам донео одлуку да помилујем 12 лица из новосадске групе, на челу са Милом Пајић, као што сам донео одлуку да помилујем 11 лица који су са друге стране учествовали у инцидентима против блокадера. Дакле, то су та 23 лица, мени је једино ово име познато, друга имена ми нису била позната. Поступио сам као председник.
– Ми ћемо до краја децембра имати, по Уставу и закону, да вам то технички олакшам, новинарима који некада воле да прочитају све, а некада и не воле све да прочитају. Дакле, до краја децембра мораћемо да имамо одржане председничке изборе, први круг председничких избора, а пре тога, као што знате, 25. имамо парламентарне изборе.
– Бројни пријатељи и председници из иностранства у чуду питали: „Зашто то радиш? Зашто напушташ функцију? “ Нико то никада није урадио. Ја сам рекао: „Зато што мислим да је то фер. “ За мене је демократија као облик политичког режима веома важна. Увек су о тиранији у друштву говорили они који су бежали од дијалога. Увек су о једноумљу говорили они који су најснажније заступали једноумље, и који никада нису хтели да чују оног који другачије мисли. И ја сам им нудио дијалог и пре 4, и пре 5, и пре 3, и пре 2 године, и пре годину. И данас сам прихватио позив са Радио-телевизије Србије да идем сам против њих двоје. Обоје су одбили то, а сутра ће вам рећи како их ваљда није било у медијима и како нису имали прилике да кажу. Али су сви научили да ударају у џак. Ударање у џак није демократија. Мушки је, џентлменски је. Погрешно је ово „мушки“ и глупо је. Жене су храбрије од нас. Није фер да удараш џак. Ако хоћеш у утакмицу, ако хоћеш у ринг, буди спреман и да примиш ударце. А они су научили да задају ударце, али да се нико не супротставља. То није демократија. Зато сам ја прихватио све те дебате, све те дуеле, а они их одбили. Зато никада нису хтели да разговарају. Јер шта да понуде? Спаљивање зграда? Премлаћивање људи? Разбијање каменица у нечију главу или гађање јајима? Све у свему, поносан сам што смо, уз рањавање господина Богдановића када је блокадер пуцао у њега овде испред Народне скупштине, и једно убадање ножем. Намерно не изговарам његово презиме, зато што је тако молио. И то прошли без најтежих могућих инцидената, прошли кроз бројне лажи и бројне неистине. И хоћу да идем без председничке функције и зато што сам 10 година слушао најстрашније лажи и неистине. Колико вас овде има који сте обмањивали јавност, нећу вам рећи у лице да сте лагали, иако бих то с пуним правом могао. Колико вас овде има који сте обмањивали јавност са причама о „звучном топу“? Јесте бар понекад размислили да спустите главу и кажете себи: хвала вам што сте то бар сад учинили? Јесте се добро препознали. Није вас било срамота ни кад сте лагали о Јовањици, ни када сте лагали о Сарајево Сафарију, ни када сте лагали о преминулом дечаку у Ваљеву. Е, зато хоћу да, као обичан човек, као један од људи из народа, да се такмичим против оних који су били, и који би увек били, против народа.
Вучић је потом потписао оставку на месту председника Србије.
– Ја сада потписујем текст следеће садржине: „На основу члана 116, став 5, и Устава Републике Србије, подносим оставку на дужност председника републике.“ И сад има кратко образложење, ја сам то већ и рекао: КПРС број 164, у Београду, 27. септембра, о подношењу оставке обавестићу јавност, у складу са Уставом, председник републике Александар Вучић. Ана, ово иде у скупштину, а ти сутра на примопредају.
