Претходна недеља била је бурна за Украјину, а одлуке које су донете или нису донете могле би да имају утицај на будућност рата у тој земљи. Председник Украјине Володимир Зеленски је отишао у посету Вашингтону у тренуцима док се води дебата у Конгресу о новом пакету помоћи за његову земљу, где је заједно са председником САД Џозефом Бајденом покушао да убеди оне републиканце који неће да дају „зелено светло“. С друге стране Атлантика једно „зелено светло“ за Кијев је стигло – и то од Брисела за отварање приступних преговора са ЕУ. Међутим, изостало је друго, јер је Мађарска блокирала пакет помоћи Уније вредан 50 милијарди евра. За то време, пажња света била је усмерена на годишњу маратонску конференцију руског председника Владимира Путина који је говорио и о рату у Украјини.
Руски председник је рекао да ће мира у Украјини бити тек када Русија оствари своје кључне циљеве и поново је говорио о „денацификацији, демилитаризацији“ и обезбеђивању неутралности Украјини. Такође је поновио и да је украјински сукоб изазвала жеља Запада да се приближи границама Руске Федерације, а рекао је и да је Кијев добио сву потребну помоћ Запада, али да није успео са контраофанзивом.
Крвави сукоб у којем су погинуле стотине хиљада војника и цивила руски лидер сматра братоубилачким.
„У основи, Руси и Украјинци су један народ. Ово што се сада дешава је огромна трагедија, слична грађанском рату међу браћом. Али они у великој мери немају никакве везе с тим“, истакао је он.
Две стварности Русије
Гост емисије Еуронеwс свет историчар и професор Филозофског факултета у Београду Александар Животић, сматра да су током Путиновог обраћања поновљене уобичајене мантре да све тече по плану и да ће Русија на крају победити. Међутим, такође мисли да су се у Русији формирале две различите стварности.
„Практично имате две доминирајуће слике. Једна је слика ратне стварности, а друга је, можемо слободно рећи, алтернативне реалности. То је оно што је писало у једној поруци, је ли тако? ‘Како да живимо овде где ви живите?’. Управо то су неки гласови који се доста пригушено могу чути у руској јавности све више, а они су свакако проузроковани ситуацијом са којом се просечан грађанин Русије суочава од ове јесени. Дакле, почело је са доста израженим несташицама бензина, потом је уследио један заиста значајан инфлаторни талас који се не смирује, већ повећава у последњим недељама. Курс је осцилирајући, такође поједини производи прехрамбеног карактера почињу полако да периодично нестају“, описао је историчар ту другу слику стварности.
Каже да ће санкције Запада кренути да озбиљније делују тек половином следеће године, што је наводно и био план.
„Добри познавоци руске економије су говорили када су санкције уведене да се не може очекивати њихов брз ефект. И да ће се први озбиљнији, видљиви ефекти осетити после годину до годину и по дана. Тада је била процена ако сукоб буде потрајао негде крајем 2024. године. Па да би затим негде половином 2024. могло то да се види у нешто заоштренијем виду. Али да би, ако се наравно сукоб не заврши на прелазу у 2024. у 2025. руска економија могла да се суочи заиста са великим и озбиљним изазовима“, истиче Животић.
Политичке игре унутар САД
Пре него што је Путин говорио пред новинарима, председник Украјине Володимир Зеленски је говорио пред америчким званичницима. Али, ни после сусрета са америчким колегом Бајденом и конгресемнима није успео да промени одлуку републиканаца који остају при ставу да САД прво треба да се позабаве сопственом границом пре него што унапреде предлог закона о војној помоћи Украјини.
„Без додатног финансирања, нећемо моћи да помогнемо Украјини да настави војне операције. Путин се узда у то. Зато морамо да докажемо да греши“, апеловао је председник Џо Бајден да се што пре постигне компромис.
Говорећи о комплексној политичкој ситуацији унутар САД и путу Зеленског, Животић наглашава да се новчани пакет односи и на америчку националну безбедност, те да су стога и други интереси у игри.
„Очигледно је постојала намера да се сада представи ситуација у којој се Украјина налази на један нимало ружичаст начин и да то просто буде један од метода притиска да Конгрес и Сенат наставе са радом и до краја ове календарске године, дакле пре одласка на празнични распуст, донесе одлуку о додели помоћи Украјини за наредну годину. Међутим, то је доста једно комплексно питање, с обзиром да се ради о закону који подразумева повећано новчано издвајање за све укупне безбедносне потребе Сједињених Америчких држава, и то је пакет који је директно ставио у исти контекст Украјину, Тајван и Израел, а на другој страни и само питање безбедности јужне границе. Дакле, то је изнад свега питање унутрашњих односа у Сједињеним Америчким државама, али и питање односа снага унутар самог републиканског табора“, каже професор.
„Украјина се интегрише у безбедносне структуре Запада“
Историчар сматра да је пружање подршке Украјини ушло у нову фазу, током које ће Украјина бити полако интегрисана у безбедносне структуре западних земаља.
„Оно што је важно напоменути када је у питању сама помоћ Украјини, види се да она сада улази гледано из угла западних земаља у сасвим једну нову фазу. То више неће бити они класични ад хок пакети на које смо до сада навикли, већ се сада више иде ка једном систематичнијем приступу који подразумева диверсификацију те помоћи. Дакле, спуштање тог терета који је највише био на Сједињеним Америчким Државама, добрим делом на остале савезнике и ту видимо јасне најаве. И на другој страни, та помоћ ће бити сложенија у смислу да ће се производња одређених средстава која се и те како троше на украјинском фронту, бити пребачена у саму Украјину. То јасно говори да се сада иде ка томе да се Украјина просто на различите начине и на различитим нивоима инкорпорира у постојећи западни војни, политички, економски па и безбедносни систем“, навео је Животић.
Историчар је ипак уверен да ће амерички пакет помоћи у једном тренутку бити послат Украјини, пре свега због чврстог геополитичког курса који су западне земље заузеле према Русији и степена њихове умешаности у рат.
„Дакле за сам западни свет, и Европску унију, и Сједињене Америчке Државе и Велику Британију, али и њихове ваневропске савезнике, то је једно од кључних, ако не и најважније, безбедносно питање у овом тренутку. С обзиром на степен инволвираности у читаву кризу, тешко је очекивати да ће у овом моменту одустати. Ако погледате измењену стратегију и доктрину НАТО после самита у Виљусу, видите јасно да се од тога неће лако одустати, с обзиром на све оно што је припремљено“, рекао је Животић.
„Мађарска штити своје интересе“
С друге стране, уз муке с Будимпшетом, Кијев је добио зелено светло Брисела за отварање приступних прегвора са Европском унијом, али је истовремено Мађарска блокирала пакет помоћи вредан 50 милијарди евра.
Професор Животић сматра да је Будимпешти пре свега циљ да на тај начин заштити своје интересе и своју привреду
„Наравно, са мађарске стране је сасвим очекивана једна таква реакција. Једноставно, Мађарска, од када је почела украјинска криза, пре свега настоји да заштити своје интересе. Дакле, да кроз један врло специфичан приступ преговорима, један заиста уникатан преговарачки метод, просто прво заштити оно што је од кључне важности за Мађарску, нарочито њену привреду, а да затим се придружи неком пакету санкције или некој одлуци“, објаснио је Животић.
