Ученици Средње машинско-техничке пољопривредне школе из Апатина, који су давне 1969. године завршили своје школовање, окупили су се, одржали школски час и на тај начин обележили 55 година од завршетка средње школе.
Да време не може да избрише успомене на најлепше ђачко доба, показали су некадашњи ученици Средње машинско-техничке пољопривредне школе из Апатина. Једанаести пут су се срели, једанаести пут зауставили време и присећали се свег, од згода и незгода до првих љубави.
„Ми смо посебна генерација. Сами смо себи купили фићу, обучавали се и по завршетку средње школе, поред диплома, добили смо и возачке дозволе за А и Б категорије. Ишли смо на брање кукуруза и радили у пољу, а помоћу зарађених средстава купили смо фићу. Било је и професора који нису положили из првог пута, па су и ученици подучавали професоре“, уз смех се присећао Драган Јосић, некадашњи ученик школе у Апатину.
„Ово је била моја најбоља генерација, по успеху, по учењу, по понашању, по даљем школовању“, рекао је Бранислав Ендерић, професор у пензији.
„Имали смо магистара пољопривреде, машинских инжињера, војних старешина, чак и генерала, али и једну песникињу“, додаје Јосић.
Ђачки несташлуци и непролазна пријатељства вежу ову генерацију. И овога пута оживели су старе успомене, сетили се старих професора и понеких надимака.
„Битно је да се видимо, надам се да ћемо се још који пут окупити. Имамо 75 година“, рекао је Бошко Гњатовић.
„Размишљамо да напишемо књигу, па да ставимо и матурске слике и ове новије… да можемо да се препознамо“, рекао је Душан Ђушић.
Уз смех, пуно емоција и покоју сузу, петнаест ученика окупило се у старој учионици. Кажу – пуно је и за бројање, једанаести сусрет… Ипак се држе и поручују да им године ништа не могу.
