Многима из наше земље сан је да виде Америку. А ту се, по правилу, издвајају градови као што су Њујорк и Лос Анђелес.
А знамо и човека коме је Њујорк константно на „wисх“ листи, па се у њега враћао чак 15 пута. Мало због посла, мало из чисте љубави.
И ове године је некадашњи новинар Мирољуб Ненадовић који живи и ради у Немачкој посетио овај град и то највише због тениског турнира УС Опена, а ми смо одлучили да вам пренесемо његове утиске.
„Крај сваког лета по правилу везујем за неку чудну помешаност емоција. Жеља да се што више искористи сваки преостали сунчани дан пре него што постане још краћи а јутра прохладна, тмурна и сива, тако је то кад живите на северу Европе, у комбинацији са доласком у Њујорк на последњи Гленд Слем турнир сезоне. Дакле, нема времена за патетику и падање у меланхолију, пошто је сваки боравак у овом граду јединствен и непоновљив,“ рекао нам је на самом почетку.
„Мој петнаести долазак у Њујорк. Од 2008, када сам га први пут упознао, пропустио сам само две године током пандемије ковида. Како сам слетео и ушао у метро, пулс се појачао а чула наоштрила, спремна на интензитет доживљаја који следе. Размишљам шта се све променило за ових 16 година од мог првог доласка?“
Одмах смо се нашалили да је сигурно све по старом јер Новак Ђоковић и даље игра.
„Истина нисам очекивао да ће испасти у 3. колу када сам планирао долазак тек од друге недеље турнира. У међувремену је Ноле овде подизао победнички пехар четири пута и постао најбољи тенисер у историји. Када сам први пут дошао 2008. године у финалу су играли Федерер и Мареј, обојица већ у пензији. Надал који се званично још није опростио од тениса је те године, баш као и Ђоковић, испао у полуфиналу.“
На почетак турнира је окаснио јер је желео да овог пута посети и Град анђела.
„Мало извидница за 2028. и треће Олимпијске игре у историји које ће организовати овај град, а мало и жеља да се сазна шта чини ривалитет Њујорка и Лос Анђелеса толико посебним. Из угла туристе, Њујорк је дефинитвно мој избор. Неке ствари се једноставно дешавају само овде и најобичнији утисци остају урезани у сећање. Да не говоримо о визуелном доживљају. Сва чула су одврнута на максимум. Лос Анђелес је са друге стране место на коме се ситуирате да проведете остатак живота. Сунце вам уђе под кожу и ако издржите прве две године, то је то, више се не враћате.“
Када је у граду турнир попут УС опена, онда је све у знаку тога.
„Стадиони Артур Еш и Луј Армстронг су у прошлој деценији покривени, настављено је обарање рекорда у посећености комплекса на Флешинг Медоузу а и наградни фонд је никад већи, тако да ће победници у појединачној конкуренцији ове године добити по 3,6 милиона долара (пре одбитка пореза).“
Није без разлога Америка прави симбол конзумеризма, а толико су се извештили у продаји и маркетингу да би вас жедне преко воде превели. То је утисак и нашег саговорника.
„Американци су мајстори маркетинга и знају како да вам извуку новац па ће учинити и најмању ситницу толико атрактивном да ћете пожелети да је имате, иако вам реално не треба. Ту долазимо и до цене сувенира, које су такође нове, што због инфлације, што због закона тржишта, па ћете за једну шољу издвојити 26 долара, а за украс за јелку тричавих 56.“
Када сте у Њујорку не можете заобићи Менхетн, који многи сматрају срцем овог града.
„Назад из Квинса на Менхетн линијом број седам. Гужва на станици. Преко пута УС Опена је Сити Филд стадион Метса, једног од два бејзбол тима из Њујорка, а мечеви се ове године одржавају дан за даном паралелно са оним на комплексу Били Џин Кинг. Никакав логистички проблем за Њујорк, град који спада у „А“ категорију, навикнут на сталне гужве и милионе туриста. Систем јавног превоза заснован на метроу, стар 120 година, функционише без проблема, тако да се за мање од пола сата стиже до централног дела Менхетна. Истина ниво буке, које производе времешни возови вероватно не би прошао стандарде Европске уније, али несносна бука је део доживљаја на који се брзо навикнете.“
Најпрометнији део Тајмс Сквер једна је од главних атракција за туристе, који заслепљени светлима билборда загушују саобраћај не гледајући на семафор.
„У близини су и бројна позоришта са мјузиклима, а по традицији сваке године треба видети један. Алиша Киз, добитница 16 Греми награда је рођена Њујорчанка и режирала је нови комад на Бродвеју „Хелл’с Китцхен“ назван по западном делу Менхетна, баш близу Бродвеја. Карте су купљене, а сад правац Централ парк да се прилегне на ливаду у оази бетонске џунгле о којој Алиша пева са Џеј Зијем у чувеном хиту из 2009.“
Наш саговорник признаје да већ има и одређене ритуале када је у овом граду.
„Програм се наставља, ред тениса, па ред њујоршких атракција. На реду је стендап комедија, нешто што спада у категорију „под обавезно“ када сте на Менхетну. Никакво чудо да је баш Њујорк заслужан на настанак модерне стендап комедије у облику у каквом је данас познајемо. Посетом једном од бројних скучених простора у којима сваке вечери талентовани људи траже својих пет минута славе или прилику за додатну зараду како би отплатили стидентски кредит, постоји реална шанса да гледате неког будућег Криса Рока или Вила Фарела. Пар сати или пет коктела касније, што би рекла Кери Бредшо, на путу до смештаја обавезна кесадиља са пилетином у једном од бројних ресторана које држе Мексиканци, за пред спавање.“
Иако је за њега сваки боравак прича за себе, псотоје неке ствари које просто остају исте.
„Поновно виђање са драгим људима и пријатељима, који постану део мог живота ових 10 дана у години и са којима наставиш тамо где си прошли пут стао, као да се планета у међувремену није окренула за читав круг и као да сте се баш јуче видели у Београду на кафи или на некој конференцији за новинаре.“
