Европска унија планира да ојача своје присуство у Црном мору, којем поново јача геостратешки значај, успостављањем безбедносног центра који би штитио кључну инфраструктуру, уклањао морске мине, борио се против хибридних претњи, ублажавао еколошке ризике и обезбедио слободу пловидбе у комерцијалне сврхе.
Овај центар је првенствено замишљен као одговор на руски експанзионизам у Источној Европи, а могао би у будућности да буде коришћен и за надзор и одржавање евентуалног мировног споразума у Украјини, пише Еуронеwс.
„Регион Црног мора од великог је стратешког значаја за Европску унију због везе између Централне Азије и Европе. Важан је због безбедности, трговине и енергетике. Али потенцијал региона је нарушен због рата који води Русија. Учестала кршења ваздушног простора и напади на луке и бродске руте то јасно показују“, изјавила је висока представница Каја Калас у среду, представљајући нову стратегију за јачање односа са регионом Црног мора.
Важно је напоменути да стратегија, која такође обухвата питања транспорта, енергије, дигиталних мрежа, трговине, климатских промена и поморске економије, не садржи конкретна финансијска средства за реализацију својих циљева, већ се ослања на друге програме из буџета ЕУ, као што је САФЕ, нова иницијатива вредна 150 милијарди евра у виду повољних кредита за јачање војне потрошње.
Финансирање, локација и оперативни модел безбедносног центра зависиће од преговора о следећем седмогодишњем буџету Уније, додала је Калас.
Европска комисија би требало да представи дуго очекивани предлог буџета за период 2028–2032. до краја године. Тај нацрт ће покренути дуг, сложен и вероватно буран процес преговора међу државама чланицама.
Брисел се нада да ће повећани значај региона Црног мора, који обухвата 174 милиона људи, две чланице ЕУ (Румунију и Бугарску) и четири земље кандидата (Турску, Украјину, Молдавију и Грузију), убедити престонице да подрже стратегију и обезбеде потребна средства. План би такође могао имати користи од повећане војне потрошње који ће већина чланица морати да уведе како би испунила вероватни будући циљ НАТО-а – издвајање 5 одсто БДП-а за одбрану.
У потери за руском „флотом из сенке“
Једна од главних претњи која је инспирисала ову стратегију јесте тзв. „флота из сенке“ коју Русија користи како би заобишла ограничење цене на извоз нафте које је увела Г7.
Ова флота, присутна и у Црном и у Балтичком мору, користи нејасне власничке и осигуравајуће структуре (не осигурава бродове у Лондону) како би избегла надзор Запада и упушта се у илегалне активности на мору, као што су лажно емитовање података и „невидљивост“ за сателитске системе. Наводи се да је њено техничко стање толико лоше да изазива страх од могуће еколошке катастрофе.
У последњим месецима, бродови из те флоте оптужени су за саботажу и вандализам над кључном инфраструктуром ЕУ, што је изазвало позиве за увођење оштријих санкција. Естонија је упозорила да је Москва спремна да пружи војну заштиту овим бродовима како би их сачувала од инспекција и заплена.
У среду је Калас признала да та флота постаје „све већи проблем“ за ЕУ.
„Видимо да наши непријатељи проналазе нове начине да је користе“, рекла је.
На питање да ли би Брисел требало да покрене ширу војну мисију ЕУ како би пажљивије надзирао „флоту из сенке“, Калас је била отворена за ту могућност, али је признала да постоје ограничења у међународном праву, које гарантује право на нешкодљив пролаз бродова и обавезује све државе да дозволе несметан и недискриминаторски транзит.
То право подразумева висок праг за доказе како би се оправдала интервенција над страним бродовима.
„Разговори су у току. Морамо да радимо и са међународним партнерима како бисмо решили ова питања – као што је када је могуће зауставити бродове. Потребна им је много шира пажња од саме Европске уније“, рекла је Калас.
