Скупштински Одбор за културу и информисање саопштио је да у циљу максималне транспарентности обавештава јавност да је упућен званични позив свим овлашћеним предлагачима у оквиру девет групација које су предложиле кандидате за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) на састанке ради утврђивања предлога 18 кандидата за коначан избор чланова Савета РЕМ.
Састанци ће, како се наводи у саопштењу прес службе парламента, бити оџани у петак 13. јуна и у понедељак 16. јуна. На тим састанцима овлашћени предлагачи ће договором или гласањем утврдити коначне предлоге за по два кандидата за чланове Савета РЕМ-а, који ће бити објављени на интернет презентацији Народне скупштине.
Након одржавања састанака и утврђивања свих кандидата за чланове Савета РЕМ-а, Одбор за културу и информисање организоваће јавни разговор са свих 18 кандидата, у року прописаном Законом о електронским медијима, након чега ће Народној скупштини доставити листе кандидата ради избора девет чланова Савета РЕМ-а.
Из Одбора за културу и информисање подсећају да су на 10. и 11. седници, које су одржане 30. маја и 6. јуна, утврђене листе предложених кандидата који испуњавају услове за чланове Савета РЕМ-а, као и листа организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача, у складу са Законом о електронским медијима.
С обзиром на то да је девет групација овлашћених предлагача предложило више од два кандидата за члана Савета РЕМ, потребно је да се, у складу са законском обавезом, одрже посебни састанци сваке од девет групација ради утврђивања заједничких предлога по два кандидата.
На данашњој седници Одбора за културу и информисање донета је одлука да то скупштинско тело, Народној скупштини предложи да прихвати Предлог измена и допуна закона о електронским медијима, Предлог измена и допуна закона о јавном медијском сервису и Предлог о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима, које је поднела Влада Србије.
Одбор је именовао председницу Одбора Невену Ђурић за известиоца на сутрашњој седници парламента на којој ће посланици расправљати о предложеним изменама и допунама три медијска закона.
Помоћник министра за информисање и телекомуникације Драган Трапарић рекао је да се измене и допуне три закона доносе да би се Србија усагласила са најбољом праксом ЕУ и европским тековинама, а не само због испуњавања услова за отварање Кластера 3 као што, како је рекао, тврде представници опозиције.
Одговарајући на критику опозиције да није било јавне расправе, Трапарић је рекао да су јавне расправе о медијским законима одржане 2023. године, када су и донети нови закони, а да се сада ради о малим изменама које су правно-техничке природе.
“Не доносимо нове законе, опозиција не помиње да су у питању измене и допуне. Јавне расправе су одржане, били смо инклузивни, у изради су учествовали представници важних медијских удружења. ЕК је потврдила да смо све добро урадили и у сарадњи са њима“, рекао је Трапарић на седници Одбора.
Он је навео да са предложеним изменама и допунама није завршен рад на законима, већ да ће бити настављен рад на њиховом побољшању, као и на изради нове медијске стратегије.
Посланик СНС Небојша Бакарец рекао је да се усвајањем измена и допуна три медијска закона испуњава могућност за отварање Кластера 3 у преговорима Србије са ЕУ и додао да је седам месеци рађено са ЕК на тим законима, као и да је ЕК дала сагласност за измене и допуне.
Бакарец је оценио да измене и допуне три медијска закона своде на најмању меру могућност контроле и инструментализације медијског простора. Он је одбацио примедбу опозиције да није било јавне расправе о законским предлозима и навео да су оне одржане у четири велика града у Србији, као и да расправе о тим законима трају од 2023. године.
Бакарец је рекао и да опозицију не занима тема медијских закона и да је данашњој седници Одбора од шест одборника опозиције присуствовао само један – посланик Странке слободе и правде Бранко Миљуш.
Миљуш је предложио да Одбор упути захтев Народној скупштини да се три медијска закона повуку из процедуре и са дневног реда сутрашње седнице, а да се закаже посебно заседање Скупштине на којем би се разговарало о тим законима уз образложење да је недостајала јавна расправа о тим законима.
Он је истакао да су сва три закона веома важна за Србију, као и да власт покушава да убрза њихово доношење због обавеза према Бриселу и јер су они услов за отварање Кластера 3.
