Компанија Central European Petroleum (CEP) објавила је највеће откриће нафте у историји Пољске близу острва Волин. Откривено око шест километара од Свиноујшћа, лучког града на Балтичком мору у северозападној Пољској, бушотина би могла садржати 22 милиона тона нафте и кондензата који се могу експлоатисати, заједно са пет милијарди кубних метара природног гаса комерцијалног квалитета.
Процењује се да шира концесиона област, која се простире на 593 квадратна километра, садржи преко 33 милиона тона нафте и кондензата, као и 27 милијарди кубних метара гаса. То би више него удвостручило тренутне процењене резерве нафте у Пољској, које су 2023. године износиле око 20,2 милиона тона, према пољском јавном емитеру TVP.
CEP је потврдио да ће Пољска имати приоритет у коришћењу нафте и гаса које производи.
– Ово је нека врста бесмислице – рекао је Пјотр Вожњак, бивши извршни директор пољске нафтне и гасне компаније Polskie Górnictwo Naftowe i Gazownictwo (PGNiG), у интервјуу за Euronews. Према подацима из 2019. године, PGNiG је произвео 1,2 милиона тона нафте у Пољској и иностранству.
– Приоритет није Пољска, није Русија, није Судан или Обала Слоноваче. Приоритет се даје ономе ко открије минерал. Ако га открије ова компанија, она има приоритет над свима осталима. Осим што прво мора документовати налазиште. То је оно што европски закон каже – рекао је Вожњак.
Иначе, Central European Petroleum Ltd., регистрован у Алберти, Канади 2006. године, основан је са циљем истраживања нафте у Европској унији, наводи се на сајту CEP-а.
– Њима је стало до новца, не до било које нације. Могу је продати коме год желе. Наравно, уз сва међународна разматрања, не могу је продати ни Русима ни Медељинском картелу у Колумбији, јер би сви били бесни – додао је.
„Хвалисање“ пред потенцијалним купцем
Вожњак је рекао да ће CEP желети да прикупи средства што је пре могуће.
– Треба да документује то налазиште како би имао пуна права на њега и правну могућност да га експлоатише. Мора да буши, а да би бушио, мора да троши новац – рекао је он.
– Они се овде на неки начин хвале пред потенцијалним купцем, јер знају да ми у Пољској желимо диверсификацију извора, да улажемо у — барем према образложењу које чујемо од државне управе, наше сопствене ресурсе – додао је Вожњак.
– Треба им честитати јер се ретко дешава у таквим количинама, то је тим више разлог да им се честита – рекао је бивши извршни директор PGNiG-а.
Вожњак је критичан према тромости пољске државне компаније Orlen, која је преузела PGNiG 2022. године и имала шансу да открије ресурсе које CEP сада може да експлоатише.
– Orlen није произвео ни један кубни метар гаса нити једну бачву нафте у Пољској. Четрнаест година нису ништа радили, узимајући очигледно масне паре, ни под једном владом, ни под другом, ни под трећом. Ништа од тога није произашло – каже он.
– Како је компанија величине CEP-а, која стане у чашицу за ликер, открила огромне ресурсе, где је тада била држава? – реторички пита Вожњак, мислећи на Orlen.
Значи ли то прекид зависности од Русије?
Према Вожњаку, експлоатација налазишта из бушотина које је открио CEP неће уздрмати европски енергетски биланс. Ипак, сама Пољска би то могла учинити, рекао је он. Налазишта би могла достићи 22 милиона тона нафте, а како је стручњак нагласио, прерадни капацитет пољских рафинерија је око 24 милиона тона сирове нафте годишње, што је количина коју су у стању да прераде унутар граница Пољске.
Пољски енергетски аналитичар и новинар Војћех Јакубик рекао је за Euronews да са тачке гледишта велике енергетске политике, ово није прекретница.
– Али са тачке гледишта улагања у Балтичко море — да, јер је то неколико пута више него што тренутно вадимо у Балтичком мору – рекао је Јакубик.
– То је такође позитиван инвестициони сигнал да би могло бити више оваквих налазишта, да се исплати тражити сировине у нашем басену, па ко зна хоће ли бити још вести о овоме од других инвеститора. Инвеститори су се покренули да траже угљоводоник широм Европе. Пољска није изолована. Чујемо, на пример, да Немачка, у сарадњи са Холанђанима, жели да вади угљоводонике у Северном мору и шире. Ово је додатни доказ да имамо промену у Европи. Строга безбедност нас тера да поново гледамо повољније на експлоатацију гаса и нафте из Европе – додао је Јакубик.
