Велика Британија, Канада и Аустралија су званично признале Државу Палестину. Према речима британског премијера Кира Стармера, Британија је званично признала Државу Палестину да би обновила наду за мир Палестинаца и Израелаца и решење о две државе, пренео је Гардијан. Стармер је истакао да “обични људи“, и Палестинци и Израелци, заслужују да поновно изграде своје животе. Канада је званично признала Државу Палестину, објављено је на сајту канадског премијера Марка Карнија. ‘
– Канада признаје Државу Палестину и нуди своје партнерство у изградњи обећања мирне будућности и за Државу Палестину и за Државу Израел. Канада то чини као део координисаних међународних напора да се очува могућност решења заснованог на две државе- наводи се у саопштењу и истиче да је признање усклађено са принципима самоопредељења и основних људских права у сакладу са Повељом Уједињених нација и политиком Канаде.
Аустралијски премијер Ентони Албанезе саопштио је да је та земља званично признала „независност и сувереност Државе Палестине“.
У документу који је Албанезе објавио на платформи X се наводи да Аустралија признаје „легитимне и дугогодишње тежње народа Палестине да имају сопствену државу“.
Палестински министар спољних послова Варсен Агабекијан Шахин поздравио је данашње признање Државе Палестине од стране Велике Британије, Канаде и Аустралије, рекавши да је реч о неповратном кораку о решењу о две државе.
Шахин је оценио да такве одлуке чине све ближом палестинску независност и суверенитет, пренела је Ал Џазира. Израелски премијер Бењамин Нетањаху је уочи свог говора пред Генералном скупштином Уједињених нација изјавио да ће Израел у наредним данима одговорити на позиве за формирање палестинске државе на ГС УН, пренео је Тајмс оф Израел.
Он је истовремено позвао не борбу против таквих потеза, који, како је навео, угрожавају егзистенцију Израела.
Палестину тренутно признаје око 75 одсто од 193 државе чланице УН, али она нема међународно договорене границе, главни град нити војску.
Од новембра 2012. године она има статус државе посматрача, која није чланица у Генералној скупштини Уједињених нација. Решење по моделу две државе односи се на оснивање палестинске државе на Западној обали и у Појасу Газе, са Источним Јерусалимом као главним градом. Израел тренутно окупира и Западну обалу и Газу, што значи да Палестинска самоуправа нема потпуну контролу над својом земљом и народом.
Велика промена
Признање Палестине представља велику промену у британској спољној политици, након што су претходне владе углавном сматрале да би признање требало да дође као део свеобухватног мировног споразума.
Актуелни британски министри тврде да имају моралну одговорност да делују како би се одржала нада у дугорочни мир.
Најављено признање критиковале су водеће америчке политичке личности, које упозоравају да би такав потез могао да оснажи Хамас и угрози безбедност Израела.
Лидери републиканаца у Конгресу, укључујући председницу њиховог посланичког клуба Елису Стефаник и сенатора Рика Скота, послали су писмо Великој Британији, Француској, Канади, Аустралији и другим кључним државама које су најавиле признање Палестине.
„Ово је непромишљена политика која поткопава шансе за мир“, написали су Стефаник и Скот.
„То поставља опасан преседан да је насиље, а не дипломатија, најефикасније средство за терористичке групе попут Хамаса да остваре своје политичке циљеве.“
Трамп се не слаже
Током своје државне посете Великој Британији, бивши амерички председник Доналд Трамп изјавио је да се „не слаже са премијером“ у вези са признањем Палестине.
Група породица талаца отетих током напада 7. октобра упозорила је да би признање могло да омете напоре за њихово ослобађање.
У отвореном писму Киру Стармеру, написали су:
„Ваша тужна најава о намери Уједињеног Краљевства да призна палестинску државу на Генералној скупштини Уједињених нација драматично је закомпликовала напоре да наши вољени буду враћени кући. Хамас је ову одлуку већ прославио као победу и прекршио споразум о прекиду ватре.“
