Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић рекла је у Скупштини Србије да ће усвајањем закона о планирању и изграњи, катастру и закона који се тиче легализације грађани ће добити јединствен реформски пакет који предвиђа дигиталне поступке, а правно је усклађен и социјално одговоран.
„Они заједнички чине темељ модерног система, јер уређена својина, уређен простор – значи сигуран развој Србије“, рекла је Софронијевић на крају расправе о амандманима на ова три предлога. Говорећи о Предлогу закона о изменама и допуна Закона о државном премеру и катастру, министарка је навела да се тиме уводи у овај закон такозвана мала конвалидација старих исправа, којом се омогућава да се одређене исправе издате пре више деценија, а које су фактички ваљано засновале право својине или коришћења, али нису биле формално признате због техничких, евиденционих или процесних разлога, признају као правно важеће.
Када је реч о Предлогу о изменама и допунама закона о планирању и изградњи, Софронијевић је подсетила да је оригинални закон донет још 2003. године и потом је допуњен 2009. године а од тада је имао измене више десетина пута и, како каже, изгубио је структуру. „Време је да Србија добије нови, модеран пропис“, рекла је Софронијевић.
Она је рекла и да се Законом о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима Србија у свој правни процес уводи уставни и међународни процес правне формализације заснован на начелима правичности, једнакости и владавине права.
„Овај закон се ослања на Устав Републике Србије који сваком грађанину гарантује право на својину и једнакост пред законом, право на заштиту дома, али се такође ослања и на Европску конвенцију о људским правима, чији члан 1, протокола 1, обавезује државу да штити право власништва“, рекла је Софронијевић. Закон је, како је истакла, заснован и на принципима Уједињених нација, нарочито УН Хабитат-а о формализацији имовине, на основу кога држава мора признати реалност и претворити фактичко право коришћења у правно власништво, јер само тако грађани постају сигурни, а држава стабилна.
„Овај закон, морам да кажем, није ни поклон, ни аболиција, није ни награда, ни казна. Ово је повратак реда и поверења у право. Сви грађани су једнаки, без изузетка, без привилегија и без скривених трошкова. Једина разлика која постоји међу нашим грађанима јесте у социјалном статусу, у социјалном основу“, указала је Софронијевићева.
Навела је да држава штити породице, дом, домаћинства, борце, инвалиде, самохране родитеље, породице са троје и више деце, селска домаћинства и штити становање као основно људско право, а не као профит. Додала је да они који су градили у циљу стицања профита плаћају накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта без икаквих попуста и могућности плаћања на рате које се дају легалним градитељима.
Говорећи о сигурности и безбедности објеката који нису легализовани, министарка је нагласила да је то важно питање, али да је чињеница да људи у тим објектима већ живе годинама и деценијама. Појашњава да новим законом држава не издаје потврду о техничкој исправности, већ правно признаје фактичко стање уз обавезу власника да своје објекте по упису одржавају у складу са прописима.
„У евиденцији ће постојати забележба да је упис права својине стечен на основу овог закона, што уједно представља и обавештење трећим лицима о основу уписа права. Овим законом даје се могућност да сваки власник корак по корак спроведе санацију, техничку проверу и да свој дом уведе у потпуну законитост у складу са свим важећим прописима“, навела је Софронијевићева. Оценила је да је то одговоран и хуман приступ, јер се не руше животи грађана, већ се њиме уређују.
„Не затварамо очи пред реалношћу, већ је правно признајемо“, истакла је министарка. Она је напоменула да нови закон носи нулту толеранцију на нову бесправну градњу и да ко данас гради мимо планова и прописа, гради против права и против државе. Софронијевићева појашњава и да се закон не завршава кад се грађани упишу, него, како каже, тада тек почиње обавеза државе и општина да уреде простор у коме живе наши људи. „Локалне самоуправе сада имају јасан задатак да у року од две године морају изменити своја планска документа и покренути урбану обнову и уређење неформалних насеља. Тиме се постиже поред уређења простора и други важан циљ – враћа се правда и оним савесним грађанима да право на градњу остваре у складу са новим урбанистичким параметрима“, указала је Софронијевић.
Додала је да се новим законом затвара једно поглавље неуређених односа и отвара ново поглавље реда, одговорности и поверења и истакла да грађани тиме добијају право и сигурност, држава добија уређену евиденцију и контролу простора, а друштво добија правду и једнакост пред законом. „То је, значи, закон који не дели већ уједињује, закон који не штити појединце већ штити правду и можемо рећи да запамтимо један закон ред за све“, закључила је Софронијевић. Посланици су затим прешли на расправу о амандманима на предлог за допуну Закона о извршењу и обезбеђењу.
