Европска унија мора развити снажан одбрамбени систем до 2030. године како би се суочила с потенцијалним претњама, посебно од Русије, наводи се у нацрту војног плана Европске комисије, до којег је дошао амерички портал „Политико“.
План „Обрамбена спремност 2030.“ биће представљен на седници Колегијума комесара, а наредне недеље и челницима ЕУ, што ће означити значајан корак ка већој улози Уније у војним питањима.
Документ од 16 страна истиче да „милитаризована Русија представља трајну претњу европској безбедности у догледној будућности“.
Попуњавање празнина у одбрани
Према плану, ЕУ намерава да ојача кључне области своје одбране, укључујући ваздушну и ракетну одбрану, топничке системе, вештачку интелигенцију, сајбер-системе, дронове, копнену борбу и поморске снаге.
Посебан фокус стављен је на јачање источних делова Уније кроз пројекте као што су „Источни бок“, „Европски ваздушни штит“ и „Одбрамбени свемирски штит“, који би требало да почну да се развијају 2026. и да буду завршени до 2028. године.
Већа сарадња и заједничка набавка
План наглашава потребу за интензивнијом сарадњом међу чланицама. Тренутно је мање од петине набавке одбрамбене опреме заједничко, али Комисија жели да до 2027. тај удео достигне најмање 40 одсто, док би до 2030. најмање 60 процената опреме требало да долази од фирми из ЕУ и Украјине.
Ради тога предвиђа се мобилизација до 800 милијарди евра, укључујући програме као што су САФЕ (150 милијарди евра кредита за оружје), Европски одбрамбени индустријски програм (1,5 милијарди евра) и будући вишегодишњи буџет ЕУ.
Комисија планира и мапирање индустријских капацитета и ланаца снабдевања како би се открила уска грла, што би могло наићи на отпор европске индустрије, која је традиционално опрезна у дељењу поверљивих података са Бриселом.
НАТО и регионалне претње
ЕУ инсистира на блиској сарадњи са НАТО-ом како би се избегло стварање паралелних одбрамбених структура, што изазива забринутост код неких чланица и самог Савеза.
– Ауторитарне државе све више настоје да се мешају у наша друштва и економије, док наши традиционални савезници преусмеравају фокус на друге регионе света – упозорава нацрт, истичући потребу за независнијом европском одбраном.
Реакције чланица
Иако план ужива широку подршку, поједине земље изражавају забринутост због растуће улоге ЕУ у одбрани, која је до сада била примарно у надлежности националних влада.
Немачка је нагласила да државе чланице морају задржати суверенитет над сопственом одбраном, док Шведска инсистира на усмерености на конкретне резултате, а не на обавезујуће квоте за заједничку набавку.
План такође узима у обзир забринутости Италије и Шпаније, упозоравајући да Еуропа не сме занемарити претње из других региона, попут Блиског истока и Африке.
Војни план, припреман од лета, представља одговор на растуће глобалне тензије и смањење поверења у досадашње савезнике. ЕУ се припрема за „бојишта сутрашњице“, фокусирајући се на модернизацију, интероперабилност и заједнички приступ. Кључно питање остаје да ли ће чланице превазићи националне интересе и ускладити напоре у наредним расправама.
