Сједињене Америчке Државе планирају војно ширење на Гренланду, а Пентагон преговара са Данском о приступу у још три области на том арктичком острву, што је јасан сигнал да интерес председника САД Доналда Трампа за то велико арктичко острво није ослабио, пише New York Times.
Како се наводи, САД преговарају са Данском о преузимању још три базе, укључујући две које су Американци раније напустили.
Амерички генерал Грегори М. Гиљот, командант америчке Северне команде, рекао је на саслушању пред надлежним конгресним одбором одржаном средином марта да војска САД жели „већи приступ различитим базама широм Гренланда“.
„Радим са нашим министарством и другим институцијама на развоју већег броја лука и више аеродрома како бисмо имали више опција уколико нам затребају на Арктику“, рекао је генерал Гиљот.
Председник САД Трамп је нудио да купи Гренланд и претио је употребом силе месецима да би у јануару смањио притисак.
У међувремену, данска влада се позвала на данско-амерички одбрамбени пакт из 1951. године како би неутралисала Трампове претње подсећајући да САД већ имају широк војни приступ на Гренланду.
Амерички званичници сада користе исти споразум с циљем ширења америчког присуства на Гренланду, а аналитичари и експерти указују на то да Данска мало шта може да уради да то спречи у условима дубоко нарушеног поверења између Сједињених Америчких Држава и Данске.
Данци су у јануару правили планове да дигну у ваздух аеродроме на Гренланду како би спречили америчку инвазију, али портпаролка америчке Северне команде, поручник Тереза Ц. Медоуз изјавила је да војни планери разматрају преузимање града Нарсарсуак на југу Гренланда који има дубоководну луку и Кангерлусуак на југозападу Гренланда који има аеродром са дугачком пистом погодном за војне операције са великим авионима.
Оба места била су америчке базе током Другог светског рата и Хладног рата, али су предата данским и гренландским властима када су Американци напустили Нарсарсуак током педесетих година прошлог века, а Кангерлусуак током деведесетих.
Обе локације и даље имају мале функционалне аеродроме иако је већи део војне инфраструктуре демонтиран, али генерал Гиљот је рекао да су америчкој војсци потребне базе за специјалне операције и „јачање поморских способности“.
Многи Европљани, укључујући данску премијерку Мете Фредериксен, страхују да Трамп није одустао „од своје опсесије Гренландом“ што би поново могло довести Данску у тежак положај.
Ипак, план америчког војног ширења на Гренланду је и даље обавијен тајношћу, наводи Njujork Tajms.
„Данска и Гренланд у принципу могу да кажу не Сједињеним Америчким Државама, али у пракси то никада неће урадити. Јер ако би то урадили, САД могу да представе да је контрола над острвом безбедносна нужност и да Америка мора да преузме контролу“, предочио је Улрик Прам Гад, виши научни истраживач у Данском институту за међународне студије.
