Ефикасна борба против насиља у породици подразумева координисан рад свих надлежних институција, али и адекватну заштиту и економску подршку жртвама, поручено је у Београду на Другој међународној конференцији високог политичког нивоа о политичком и економском оснаживању жена РИСЕ 2026.
Јавна тужитељка у Другом основном јавном тужилаштву у Београду Милица Љубичић истакла је да систем мора да разуме и подржи жртву, чувајући је од секундарне виктимизације.
„Без координације и без повезивања система ми не можемо да се боримо против насиља у породици. Координација не сме да се сведе на формалност, већ мора да подразумева одговоран рад и размену информација, знања и искустава, са једним циљем – да се правилно процени ризик и да се насиље спречи и зауста““, рекла је Љубичићева на панелу „Louder than Violence“, којим је модерирала амабасадорка Швајцарске Ан Лугон-Мулан.
Она је нагласила да насиље у породици није изолован догађај, већ да има своју историју и контекст, који је неопходно сагледати како би се проценио ризик од његовог понављања.
Србија је пре шест година почела са пружањем економске подршке женама које су биле жртве насиља.
Према подацима за претходну годину, од 264 жртве обухваћене овим видом подршке, њих 55 се запослило, док су остале у процесу доквалификације, преквалификације, образовања или су добиле други вид подршке.
„За мене цифра од 55 није мала. За мене ово није цифра. За мене је ово 55 нових шанси да се насиље никада више не понови и да те жене заиста наставе да живе нормалан живот“, рекла је она.
Стална координаторка УН у Србији Матилде Мордт је истакла да 70 одсто жена које изгубе живот у партнерском или породичном насиљу никада раније нису пријавиле ниједан инцидент.
„Не можемо одговорност за препознавање насиља пребацити на жене. Институције морају да буду те које ће препознати и реаговати на насиље. То су, на пример, институције и службе које свакодневно долазе у контакт са женама – здравствени радници, између осталих. Они морају имати одговарајуће механизме за препознавање тих знакова и за осетљиво реаговање, као и за повезивање жене са одговарајућом заштитом и подршком“, рекла је Мордт.
Додала је да је након насиља женама потребна делотворна подршка, као и да психосоцијална подршка и подршка у области менталног здравља могу бити од кључног значаја за опоравак.
„Економска зависност може отежати промену ситуације, напуштање насилног односа и поновну изградњу живота. Зато приступ запошљавању, приходима и практичној подршци такође треба да буде део исте приче као и заштита. Србија је успоставила одговорности и механизме за сарадњу међу институцијама, уз значајну подршку Уједињених нација и то је заиста за сваку похвалу“, рекла је Мордт.
Заменица директора Управе полиције за јавни ред и руководилац Одељења полиције за јавни ред Словачке Јана Шимонова је истакла да је зу борби против насиља над женама потребно применити приступ који подразумева сарадњу више институција.
„У Словачкој смо пре неколико година започели један пројекат и схватили да решавање проблема насиља у породици није само задатак полиције. Потребно је да имамо снажну сарадњу са нашим партнерима – тужилаштвима, судовима, министарствима, центрима за интервенцију, службама социјалне заштите, као и невладиним организацијама“, рекла је Шимонова.
Навела је да је са становишта полиције спроведен читав низ мера.
„Изменили смо законодавство, увели нове тактичке процедуре, припремили нове смернице, укључили процену ризика у наш рад, отворили посебну просторију за разговоре са жртвама, креирали посебан програм обуке и, такође, успоставили снажну сарадњу са нашим партнерима“, рекла је Шимонова.
Истакла је да је први контакт са жртвом насиља најважнији, као и да је улога полицијског службеника који први ступа у контакт са жртвом, као и улога позивног центра, од изузетног је значаја, али је истовремено веома, веома захтевна.
„Начин на који комуницирају са жртвом и оно што препознају током првих неколико минута у великој мери могу утицати на читав даљи ток случаја“, рекла је Шимонова.
Конференција РИСЕ 2026 окупила је учеснике из света политике, јавног сектора и бизниса, са циљем размене искустава и добрих пракси у области политичког и економског оснаживања жена.
Учествује 17 страних делегација са највишег политичког и институционалног нивоа, са три контитенента.
