Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је, без обзира на изазове због историјски ниског водостоја Дунава, ситуација стабилна и навела да је производња електричне енергије из хидроелектрана на 50 одсто испод вишегодишњег просека, на 20, 30 одсто капацитата, али да су без обзира на то сви агрегати у функцији и да се сви дотоци воде претварају у електричну енергију.
Ђедовић Хандановић је, гостујући на ТВ Прва, подсетила да од пуштања у рад система хидроелектране на Ђердапу водостај никада није био нижи и додала да то ствара пре свега изазове за хлађење нуклеарних електрана у околним земљама, Мађарској, Румунији, Бугарској.
„Код нас ствара изазове за производњу електричне енергије из хидроелектрана и она је на неких 50 одсто испод вишег годишњег просека, а само на неких 20, 30 одсто капацитета тренутно. Међутим, без обзира на то, сви агрегати су у функцији, ништа није искључено и сва могућа вода и дотоци воде се претварају у електричну енергију у веома смањеном обиму“, рекла је она.
Како је додала, оно што је битно је да се надгледа ниво Дунава и Саве за хлађење термоелектране и у Обреновцу и Костолцу и да се чува акумулација воде за периоде дана када је потрошња највећа, а то је у јутарњим и вечерњим часовима.
„Оно што нам јако доприноси стабилности у овом моменту, а тиче се хидро сектора, пре свега је реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта, коју смо после 42 године успешно рехабилитовали и тај велики подухват је трајао две године. Оба агрегата су ревитализована са јапанским стручњацима и инжењерима и она нам тренутно ради изнад плана, неких 17 одсто, значи пумпа воду у моментима када су соларни сати и када је јефтина електрична енергија, а пушта воду, односно производи електричну енергију кроз турбине када је потрошња највећа“, навела је Ђедовић Хандановић.
Како је истакла, цене на тржишту електричне енергије су изузетно високе због ситуације у околним земљама и достижу и 500 евра по мегавату.
„То је финансијски притисак, али ми већину потреба задовољавамо из сопствене производње“, додала је министарка.
Према њеним речима, термо сектор ради стабилно, али у том сектору постоје изазови.
Навела је да су електране у Србији старе по 56 година, неке 46 и да је редовно адекватно одржавање кључ.
„То кажемо увек, није једноставно са системима који толико имају сати рада. Без обзира на то, имамо и најмлађи термо блок у Костолцу, који је пуштен пре две године, нови блок који поуздано ради, који нам даје додатну сигурност“, указала је она.
Ђедовић Хандановић је истакла да је ситуација изазовна, али стабилна без обзира на све критике и лоше коментаре које износи опозиција и неки наводни аналитичари.
„Ситуација јесте стабилна. Да се подсетимо, имали смо моменте и у региону када је био блекаут, када околне земље уопште нису имале снабдевање електричном енергијом, од Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније један део, северни део Грчке. Србија је и тада остала нетакнута. Значи да, без обзира на све потешкоће и изазове, апсолутно планирају се активности, адекватно се надгледају, а да изазова има и биће их, то је нормално“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, потребни су нови производни капацитети и зато се и ради на новој гасној електрани у Нишу и другим развојним пројектима, пре свега реверзибилне хидроелектране Бистрица.
На питање да ли се може очекивати погоршање ситуације с обзиром да киша није најављена у наредном периоду, Ђедовић Хандановић каже да је ситуација са топлотним таласом јако изазовна због високих температура.
„Људи више троше електричне енергије, клима уређаји су укључени и то више клима уређаја у једном дому или у једном стану. Наравно, људи желе комфор и то је све нормално, али оно што ја увек кажем – треба само мало да размислимо о нашим навикама и да мале ствари променимо и биће велика корист за све нас ако свако од нас то уради“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Позвала је поново грађане да штеде струју и нагласила да се ради о томе да клима уређај не ради у просторији у којој се не налазимо, да нису сијалице упаљене тамо где се не налазимо, да није телевизор укључен ако га не гледамо.
Ђедовић Хандановић наводи да држава наставља да улаже у енергетску ефикасност.
„Помажемо људима да дођу до субвенција да би могли да замене фасаде, старе прозоре, да замене котлове ефикаснијим, да троше мање енергије, да плаћају мање енергију, било да се ради о топлотној енергији или о електричној енергији. То су мере које свако од нас треба да предузима, од штедње, а онда и до, уколико је свако, наравно, у складу са могућностима и до неких мера енергетске ефикасности које ће дати финансијске користи на средњи и на дужи рок, а пре свега мислим, наравно, и о привредним субјектима“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Стабилна економска ситуација и стварање резерви, како је навела Ђедовић Хандановић, помаже у томе да се планира боље и да се боље суочава са изазовима, одакле год они долазили.
Како је рекла, то се до сада показало било да су у питању енергетски изазови попут оних који постоје последње четири године или здравствени, који су постојали током ковида.
„Резерве које се стварају помажу нам да лакше пребродимо изазовну ситуацију. Ми да нисмо били у ситуацији да смо могли 2023. и 2024. да дуплирамо ниво наших обавезних резерви нафтних деривата, сигурно се не би тако успешно изборили са изазовом од три месеца пред крај прошле године, када су уведене санкције НИС-у и то не зато што су уведене Влади Србије или Србији“, навела је.
И цене нафте које на светском тржишту расту, у Србији се држе под контролом, наводи Ђедовић Хандановић и додаје да је све то захваљујући средствима јавних финансија.
