Министар за европске интеграције у техничком мандату Немања Старовић изјавио је да ће Србија до краја деценије претећи још најмање пет држава Европске уније по нивоу просечне зараде.
Он је то рекао за Тањуг говорећи о економским критеријумима за пријем у ЕУ, додајући да је, што се тиче правних критеријума, после Црне Горе управо Србија најспремнија за пуноправно чланство.
„Ако погледамо економске критеријуме који се често заборављају, у дану када је приступила ЕУ 2007. године, знате колика је била просечна зарада у Бугарској у односу на просек ЕУ? Једанаест одсто. У Србији је данас 45 одсто, номинално, по куповној моћи је то значајно више. И ми смо већ данас једну ту државу чланицу, Бугарску, претекли по нивоу просечне зараде. До краја деценије, за четири године, претећи ћемо још најмање пет држава чланица ЕУ“, рекао је Старовић.
Говорећи о ЕУ данас и пре више од 20 година, навео је да је претрпела веома озбиљне суштинске структурне промене, не само у виду тога да је данас већа и да има више чланица, већ је и интеграција у многим областима продубљена између држава чланица.
„То можемо видети и по укупном обиму правних тековина ЕУ, где данас има десетине и десетине хиљада страница прописа, више него што је било пре 15 или пре 20 година… Оно што је евидентно је да постоји, барем на неком реторичком нивоу, последњих пар година, одређена врста замаха, моментума, како они кажу, наглашене жеље да из политичких, геополитичких разлога коначно дође до убрзања у процесу проширења. Али када погледамо објективно, видимо да то ипак остаје више на тој реторици него на конкретним потезима“, рекао је Старовић и додао је да је на Србији да испуњава своје обавезе.
Подсетио је да је Србија у првој половини године имала озбиљан реформски замах, када је у Народној скупштини усвојено више од 20 европских закона.
Старовић је навео да за Србију највећу потврду рада представља признање за све оно што је учињено у протеклом периоду, а то је када је почетком јула добила шесту по реду, а прву ванредну, препоруку Европске комисије да се отвори кластер број три.
„Увек напомињем да је Европска комисија управо тај орган, једини који има адекватне административне механизме да мериторно процени да ли је неко испунио своје обавезе или није, да ли је неко нешто заслужио, кад говоримо о државама кандидатима, или није“, рекао је Старовић.
Навео је да Србија и по правним критеријумима – усвајања и примене правних тековина Европске уније, предњачи на путу ка ЕУ, уз Црну Гору, указајући на недавну анализу платформе „ЕУправозато“.
„Анализа показује да је одмах након Црне Горе Србија најспремнија за пуноправно чланство, посматрано по свим реформским областима, односно кроз 33 преговарачка поглавља.
„Прва је Црна Гора, одмах иза Црне Горе је Србија по спремности, иза Србије Северна Македонија, иза Северне Македоније је Турска, којој је практично обустављен пут ка чланству у ЕУ, па тек онда иде Албанија, и даље сви остали, Украјина, Молдавија, на крају Босна и Херцеговина“, закључио је Старовић.
