Први предлог плана санације и обнове Делиблатске пешчаре, који ће обухватити период од 2027. до 2031. године, требало би да буде спреман за седам дана, рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков.
Министарка је у Делиблатској пешчари, на састанку у Едукативном центру „Чардак“, разговарала са представницима покрајинских и републичких органа са којима је постигнут договор о свакодневној комуникацији путем Воцап групе да би, како је објаснила, та комуникација била бржа.
„Договорили смо нешто што није честа ситуација, али мислим да изискује овакво деловање из секунде у секунду, а то је комуникација преко Воцап групе, где ћемо за недељу дана да имамо први предлог плана санације и обнове, који ће да буде од 2027. године до 2031. године, и трудићемо се паралелно да радимо, да не чекамо у потпуности да се заврши локализација пожара, већ да покушамо да предупредимо и да планирамо санацију и обнову заједнички, што мислим да је изузетно значајно“, објаснила је.
Истакла је да је Институт за низијско шумарство развио информациони алат под називом НИМОС који информише о правцу дувања ветра најмање 24 часа раније што умногоме помаже ватрогасцима и другим радницима ангажованим на гашењу пожара.
„Велику захвалност дугујем Институту за низијско шумарство, који је развио врло значајан републички информациони алат, тзв. НИМОС, који је помогао и овом подручју и верујем да ће помоћи и другим подручјима, да минимум 24 сата раније или чак неколико дана раније може да јави службама и управљачима и корисницима подручја у којем правцу ће ветар да дува, где треба да поставе своје људе и, наравно, механизацију и опрему, како би штета била што мања“, рекла је министарка.
Павков је истакла да су пожари који су захватили делове Србије изазвали велики негативни утицај на заштиту природе због чега ће ресорно министарство брзо да реагује.
„Изложила сам могућности додатних средстава у виду субвенција за заштићена подручја, јер поред Делиблатске пешчаре, и на Столовима и на Старој Планини и на Радану су се десили такође пожари, неки су и даље у току, и потрудићемо се да у што краћем периоду распишемо конкурс да обезбедимо средства управљачима додатно за санацију опожарених станишта која ће помоћи за 2027. годину у њиховом програму да могу да наставе фазно да раде“, нагласила је она.
Додала је да ће приликом обнове природе бити размотрена могућност да се у пожаром захваћеним подручјима посаде, сем аутохтоних врста, и врсте које су отпорније на утицаје високе температуре.
Извршни директор за шумарство екологију и развој „Војводинашуме“ Марко Маринковић изјавио је да се пожар у Делиблатској пешчари свакодневно гаси већ 13 дана, као и да је јуче на том подручју пожар пробио најширу линију одбране.
„Оно што је срећа јесте што је пробио опет према комплексу шуме. И даље су насеља заштићена, а ми ћемо наставити да радимо и да се трудимо да то тако и остане“, рекао је он.
Додао је да временски услови тренутно отежавају гашење пожара, али да ће радници „Војводинашума“ уз подршку МУП-а, Сектора за ванредне ситуације, Војске Србије и добровољних ватрогасних друштава наставити да улажу напоре да би угасили пожар.
Нагласио је да више од 300 људи свакодневно ради на терену, као и да Сектор за ванредне ситуације свакодневно одређује колико људи је потребно на терену.
„Дакле, не треба имати ни превише људи, они воде целу ову акцију гашења пожара, ми смо само ту њима на услузи. Они су рекли да је ово оптималан број људи у односу на пожар. Имамо од првог дана негде око 300 људи, преко 37 радних машина тешких и преко 72 возила укупно која учествују у гашењу пожара“, закључио је Маринковић.
Пожар у Делиблатској пешчари који је избио 5. августа, захватио је више од 3.000 хектара углавном ниског растиња и траве, а на његовом сузбијању ангажовано је више од 300 ватрогасаца-спасилаца, припадника Управе за ватрогасно спасилачке јединице, добровољних ватрогасних друштава, „Војводинашума“ и „Србијавода“, Војске Србије, Српско-руског хуманитарног центра. Дејствују три хеликоптера МУП-а Србије, а ангажован је и ватрогасни брод.
Надлежни органи разматрају наредне кораке за санацију и ревитализацију Делиблатскe пешчаре, након потпуног гашења пожара, а појачано се прате сви параметри могуће угрожености јавног здравља на територији општине Ковин, као и осталих општина на територији Војводине.
Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.
