Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће прва фаза нуклеарног програма у Србији бити завршена средином наредне године.
Ђедовић Хандановић је, на панелу „Енергетска безбедност 2.0: Од диверзификације до отпорности система“ у оквиру конференције „БЕЛТАКС: Београдски економски разговори“, рекла да је Србија у последње четири године доживела напредак у области енергетике, а један од најважнијих корака је почетак реализације прве фазе нуклеарног програма.
„Укинули смо нашу одлуку о забрани изградње нуклеарних електрана и започели прву фазу нуклеарног програма. То је било забрањено законом од 1989. године, тако да смо откључали важан и снажан потенцијал и почели да радимо на томе, на реализацији и завршетку прве фазе, која је у току и требало би да се заврши средином 2027. године“, казала је министарка.
Навела је и да су у Србији диверзификоване руте гаса, завршетком гасног интерконектора Србија – Бугарска.
„Додали смо нове производне капацитете за производњу електричне енергије, како из обновљивих извора, тако и додавањем више базне енергије, око 426 мегавата. Започели смо серију нових инвестиционих пројеката који ће донети већу диверзификацију у сектору гаса завршетком гасних интерконектора између Србије и Северне Македоније, као и Румуније. Имамо прилично детаљне планове и већ смо започели радове, посебно на јужним деоницама, интерконектору Србија – Северна Македонија, како бисмо имали додатну руту снабдевања поред оне коју имамо даље на истоку и поред диверзификованих количина гаса које већ добијамо из интерконектора са Бугарском“, додала је она.
Нагласила је и да се Србија сусрела са изазовима у енергетици, али правовременим мерама, грађани нису осетили последице.
Министарка Ђедовић Хандановић најавила је и да ће се регионални самит Србије, Грчке, Бугарске и Северне Македонија одржати 6. октобра у Нишу.
На питање модератора да ли Србија прихвата да ће на путу ка чланству у ЕУ морати да се усагласи са санкцијама Русији и прекине зависност од руских енергената, министарка је поручила да Србија води сопствену спољну политику у најбољем интересу и ради заштите интереса сопственог народа.
„Не треба мешати притиске са партнерствима, јер у тешким временима тај један добављач којег имате, уколико га имате, може бити веома користан, односно може се показати као веома користан“, рекла је министарка.
Казала је и да је Србија имала, као и већина Европе, партнерство са Русијом у енергетском сектору још од деведесетих година.
„У том смислу смо се ослањали на сигурно и поуздано снабдевање гасом под веома конкурентним условима, и то партнерство је било на обострано задовољство обе стране. Сада су се ствари геополитички промениле у Европи, и због тога су неке од земаља, или већина земаља ЕУ, прекинуле снабдевање, рекла бих и на извесну штету сопствених економија, конкурентности, па чак и сигурности снабдевања за своје грађане. Србија је водила сопствену спољну политику према свом најбољем знању и у најбољем интересу и заштити интереса сопственог народа“, додала је Ђедовић Хандановић.
Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон је навео да та земља може да помогне Западном Балкану у енергетској диверификацији на више начина.
„Говорили сте о региону као целини. Појединачно, све су то мале земље и мала тржишта. Ако свака од њих крене сама, са јединственим, посебно креираним решењима, то ће бити прескупо и неефикасно. Зато мислим да је важно повезати земље овог региона и покушати да пронађемо заједничка решења, да пронађемо начине на које могу да сарађују, да повежу тржишта и ускладе трговину. То ће допринети отпорности и учинити енергију приступачнијом“, рекао је Фергусон.
Он је тако одговорио на питање модератора какву улогу Велика Британија може да има у диверзификацији енергетике на простору Западног Балкана, додајући да је повезивање земаља региона једна од ствари које Велика Британија жели да уради.
„То је једна од ствари које смо покушали да урадимо током нашег прошлогодишњег председавања Берлинским процесом. То је нешто што смо веома спремни да наставимо“, рекао је Фергусон.
Навео је да Велика Британија може помоћи земљама региона и својим искуством у транзицији на обновљиве изворе енергије.
„Данас око 73 одсто наше електричне енергије долази из чистих извора. Циљ нам је да до 2030. године пређемо на потпуно чисту енергију, што у пракси дефинишемо као 95 одсто – дакле, за само неколико година. Успели смо да преполовимо емисије између 1990. и 2024. године, док смо истовремено повећали нашу економију за 80 одсто“, рекао је Фергусон.
Оценио је да је питање приступачности енергије и њене цене, последњих година постало много важније, с обзиром на огромне осцилације цена.
„Ако домаћинства и компаније не могу да приуште енергију која им је потребна за повећање продуктивности и подстицање иновација, онда то више није енергетска безбедност у било ком суштинском политичком смислу“, рекао је Фергусон.
Додао је да Велика Британија сматра да је транзиција ка зеленој енергији важна не само због климатских промена, већ и због геополитичких разлога.
Председник компаније Westinghouse Electric Company Петр Бжежина је, одговарајући на питање какву улогу нуклеарна енергија може имати у енергетском сектору Западног Балкана, навео да ће нуклеарна енергија имати веома важну улогу у будућем глобалном енергетском миксу.
„Данас видимо да се многе земље или враћају нуклеарној енергији, или по први пут улазе у област нуклеарне енергије. Компанија Westinghouse, чија се технологија користи у више од 50 одсто инсталираних нуклеарних капацитета у свету, има искуство које може да помогне владама да прођу кроз процес уласка у нуклеарну енергетику, односно повратка нуклеарној енергији након можда неколико година без улагања у ову област“, рекао је Бжежина.
Истакао је да је Westinghouse данас глобална компанија, са око половине своје радне снаге у Европи, додајући да тренутно сарађују са владама Пољске, Бугарске и других европских земаља.
Бжежина је додао да нуклеарна енергија данас постаје тема сарадње између влада, као и да Westinghouse тренутно разговара о сарадњи са неколико земаља у Источној Европи.
БЕЛТАКС организује организација GLOBSEC заједно са регионалним и европским партнерима, као платформу на високом нивоу посвећену унапређењу сарадње, конкурентности и одрживе економске трансформације широм Европе.
Прво издање конференције БЕЛТАКС одржано је у децембру 2025. године, уз учешће највиших српских функционера, међу којима је био и председник Србије Александар Вучић.
