Први потпредседник владе и министар финансија у техничком мандату Синиша Мали изјавио је да је Србија једина земља Западног Балкана са инвестиционим кредитним рејтингом и истакао да то много говори о резултатима економске политике која је вођена у последњих неколико година.
„Када је реч о Србији, ми смо једина земља, а притом смо земља кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, која има инвестициони кредитни рејтинг, и једина земаља Западног Балкана са инвестиционим кредитним рејтингом. Мислим да вам то много говори о нашој тренутној економској ситуацији, као и о резултатима економске политике коју смо водили током последњих неколико година“, рекао је Мали на панелу „Инвестициона трка: Како учинити Западни Балкан погодним за улагања“ у оквиру конференције „БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори“.
Казао је и да је Србија у последњих неколико година забележила раст бруто домаћег производа, стабилан курс и рекордно ниску стопу незапослености.
„Ако погледате Србију, на пример, само најновије податке, у другом кварталу ове године имали смо стопу раста од 3,8 одсто. Јавни дуг у односу на БДП износи 43,9 одсто, док је просек за еврозону 89,4 одсто. Стопа незапослености је рекордно ниска и износи 7,2 одсто. Имамо стабилан курс, рекордно високе девизне резерве, као и резерве злата“, казао је Мали.
Нагласио је и да је Србија само током 2024. године забележила прилив од 5,2 милијарде евра страних директних инвестиција.
Мали је навео и да 24 одсто српског БДП чине приватне и државне инвестиција
„Инвестиције морају потећи од државе. Унапредите путну инфраструктуру, железничку инфраструктуру, градите индустријске зоне. Долазе фабрике. Приватне инвестиције то прате. И прате по до сада невиђеној стопи“, додао је он.
Навео је да је светску економију у последњих неколико година затекло много нестабилности – од пандемије вируса COVID-19, рата у Украјини, као и енергетске кризе у Персијском заливу.
Како каже, све је то допринело споријем расту глобалне економије.
„Зато је, што се тиче региона Западног Балкана, према мом скромном мишљењу, важно да покажемо јединствен став. Али је такође веома важно да што више убрзамо пут ка ЕУ. Када постанете део веће породице, то вас чини привлачнијом и сигурнијом инвестиционом дестинацијом, посебно у условима веома несигурног глобалног окружења“, казао је Мали.
Казао је и да је Србија на европском путу, јер чврсто верује да припада европској породици.
„Ми у Србији смо чврсто на путу ка ЕУ и надамо се да ћемо постати пуноправна чланица ЕУ пре или касније“, додао је он.
Шеф регионалног представништва за Западни Балкан Европске инвестиционе банке Дамијен Сорел је навео да је повезаност у Европи кључна, као и да Србија нарочито добро ради на томе.
„Када је реч о саобраћајним коридорима, енергетској интеграцији, почиње и диверзификација. Већ се одвија велики број процеса постепене интеграције у ЕУ. Можда их нема довољно и можда се не одвијају довољно брзо за многе, али интеграција се већ догађа кроз СЕПА-у, кроз Ерасмус, ту је и споразум о ромингу који ускоро ступа на снагу“, рекао је Сорел.
Навео је да у региону већ постоје зелени коридори који морају да се проширују и додао је да различитост није слабост, већ снага.
Специјални изасланик Француске за Западни Балкан Рене Троказ истакао је да Француска снажно заговара отварање Кластера 3 у преговарачком процесу са Србијом.
„Нисмо једини који то подржавају, али могу да кажем да се за то снажно залажемо. До сада то није било могуће остварити, јер је, као што знате, за то потребан консензус унутар Европске уније“, рекао је Троказ.
Навео је да отворити Кластер 3 не значи и затворити га.
„Ако сутра отворимо Кластер 3 са Србијом, биће потребно доста времена, да не кажем година, да се о њему преговара. На крају тог процеса, како за Кластер 3, тако и за остале кластере, мораћемо да одлучимо, на основу једногласности унутар Европске уније, да ли ћемо га затворити или не“, рекао је Троказ.
Оценио је да би отварање Кластера 3 са Србијом послало јасну поруку земљи, Влади Србије, јавности, свим заинтересованим странама и цивилном друштву, да је Европа уз нашу земљу.
„Ми смо на страни Србије, ми смо на страни читавог Западног Балкана“, рекао је Троказ.
Извршна директорка Украинеинвеста Марина Хлистун навела је да Украјина убрзано напредујемо у погледу стицања нових искустава и прилагођавања веома сложеном моделу привлачења инвестиција у ту земљу.
„Када је реч о наученим лекцијама и о томе шта се може пренети на Западни Балкан, рекла бих да је механизам успостављен између институционалног капитала, капитала првог нивоа који обезбеђују Европска комисија и финансијске институције и директног приступа компанијама – управо ту постоји празнина коју треба анализирати и прилагодити како би се процес поједноставио и омогућила ефикаснија расподела капитала“, рекла је Хлистун.
Додала је да та земља има велику потребу за обновом, као и да је према процени Светске банке, реч о више од 580 милијарди долара, а очекује се да ће трећина тог износа бити привучена у виду приватног капитала.
„Истовремено, свесни смо да морамо да напредујемо заједно са другим земљама које теже чланству у ЕУ и да се регионално консолидујемо када је реч о повезивању кластера, подршци ланцима вредности и коришћењу предности које имамо захваљујући односима са различитим изворима капитала. На пример, Балкан и Србија имају значајан прилив капитала из земаља Залива. Инвеститори из Залива такође гледају одређене могућности за улагања у Украјини“, рекла је Хлистун.
Главни директор за спољне послове PPF Гроуп Јан Ружичка је, говорећи о инвестирању у регион и источну Европу, навео да је само компанија PPF у последњих 12 месеци у Србију инвестирала више од 800 милиона евра.
„Ако погледамо укупне инвестиције чешких инвеститора само у Србију у последњих годину и по дана, оне износе више од 1,5 милијарди евра. А ми смо земља од 10 милиона становника. Када погледам наше инвестиције, PPF-a и других компанија, веома смо поносни што смо инвестирали у Дњепар, у источној Украјини. Присутни смо и у Молдавији, Албанији и Словенији…Ово је место где треба бити“, рекао је Ружичка.
Говорећи о потреби економске интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ пре датума приступања, навео је пример Чешке, где је Фолксваген група била присутна 10 година пре него што је та држава постала чланица, 2004. године.
„Заиста верујем да људи у Централној и Источној Европи желе да живе боље и зато вредно раде. Ми овде не радимо од куће. Људи заиста одлазе у канцеларије, одлазе у фабрике. И управо то сада виде инвеститори из Немачке, Абу Дабија или Сједињених Америчких Држава. То је оно што видимо овде у Србији“, рекао је Ружичка.
Овогодишња конференција БЕЛТАЛКС у фокусу има економску сарадњу, конкурентност и одрживу економску трансформацију Европе.
