Истраживање јавног мњења немачког института ИНСА показало је да већина Немаца подржава промену курса имиграционе политике, а пре свега према мигрантима из муслиманских земаља.
Претежно негативно расположење према овој групи (45 против 44 одсто) присутно је чак и међу присталицама Социјалдемократске партије (СПД) канцелара Олафа Шолца, која се званично залаже за политику базирану на солидарности, у којој је право особе на азил један од темеља.
Крајности у мишљењу представљају бирачи леве Зелене партије, која је део владајуће коалиције „Семафор“ и десничарске опозиционе Алтернативе за Немачку (АфД), пише портал Ниус, који је наручио истраживање.
Чак 81 одсто бирача АфД-а сматра да више не би требало прихватати избеглице из муслиманских земаља, само 20 одсто присталица Зелених. Занимљиво је да су иза АфД-а, са већином од 64 одсто, присталице социјалистичке опозиционе партије Савез Саре Вагенкнехт (БСW). Обе странке, на супротним половима политичког спектра означене су у немачким медијима као „популистичке“ и „анти-системске“.
За разлику од њих, „прихватљиву“ опозицију предводи савез десног центра Хришћанско-демократске уније Немачке и Хришћанско-социјална унија Баварске (ЦДУ/ЦСУ), а међу њиховим бирачима 54 процената, према анкети, не жели мигранте муслимане.
Међу присталицама партије десног центра Слободни гласачи (Фреие Wäхлер) 53 одсто се слаже са тим, као и 45 процената присталица Либерално-демократске странке (ФДП), треће чланице коалиције „Семафор“.
Интересантно је да је контраст између два табора левице огроман и по другим сличним питањима. Тако 76 одсто присталица „бунтовне“ Саре Вагенкнехт има утисак да одређени делови немачких градова више нису део Немачке, док ту бригу дели свега 37 процената „прихватљиве“ Леве партије (Дие Линке).
На питање да ли се плаше да ће Немци постати мањина у својој земљи 84 одсто бирача АфД-а је одговорило потврдно, док се 79 одсто из табора Зелених не слаже са тим. Међутим, 64 гласача њихових коалиционих партнера из ФДП-а дели исту ту бригу са АфД-ом.
Са констатацијом да је у Немачкој присутан и расизам против белаца слаже се велика већина испитаника из свих партија. На врху су поново бирачи „анти-системских“ АфД-а и БСW-а, с тим да овај пут социјалисти предњаче са 76 одсто, а десничари имају један проценат мање позитивних одговора. Чак и половина присталица зелених прихвата постојање овог типа расизма, док 40 одсто негира.
Међутим, са констатацијом „верујем да Европљане постепено замењују са имигрантима из Африке и са Блиског истока“ не слаже се 81 одсто присталица Зелених, док се 78 одсто гласача АфД-а слаже.
Бирачи Зелених су једини који су већински изразили мишљење да се мигранти у великој мери добро интегришу у немачко друштво (56 одсто).
Јаз између гласача видљив је на неколико нивоа
Резултати ове анкете су пре свега показали контраст између званичне политике водеће партије на власти СПД-а и мишљења њихових бирача. Оно што је још упадљиво је блискост „анти-системских“ партија без обзира на прокламоване идеолошке разлике. Са друге стране „боде очи“ јаз између левичарских бирача „системске“ и „анти-системске“ левице.
Категоризација за и против система заснована је пре свега на ставовима за и против заједничких политика Евопске уније, без обзира на прокламовану идеологију странака. Примера ради, „анти-системски“ је било подржати протест фармера, док је подршка војној помоћи Украјини „системска“.
Ко се за шта залаже?
Ово су укратко званични ставови о миграцији СПД-а, БСW-а и АфД-а, који најбоље илуструју (не)слагање бирача и званичних политика:
У програму за Европске изборе СПД позива на „миграциону и избегличку политику засновану на солидарности“ која комбинује „хуманост и ред“. Индивидуално право на азил је „камен темељац социјалдемократске политике“ и о њему се не може преговарати, баш као и међународно избегличко право.
С једне стране, СПД је задовољан европским споразумом постигнутим 2023. о реформи Заједничког европског система азила (ЦЕАС), али и даље види недостатке у прописима за породице са децом у процедурама за добијање азила на спољним границама ЕУ.
СПД захтева поштовање свих хуманитарних прописа и прописа владавине права приликом заштите спољних граница ЕУ. Одбијање је „флагрантно кршење међународног права“.
СПД је скептичан према концепту „сигурних земаља порекла“, који скраћује жалбене рокове када се избеглице из тих земаља жале на негативну одлуку о азилу. Опште процене безбедносне ситуације у земљама порекла, које се узимају у обзир у појединачним поступцима азила, стога морају редовно да се проверавају, захтева СПД.
Савез Саре Вагенкнехт се залаже за политику ЕУ која „зауставља илегалну миграцију и повећава изгледе грађанима у матичним земљама“.
„Људи који су прогањани из политичких, верских или других разлога и због тога морају да напусте своју домовину имају право на азил. Људима који морају да беже од рата или групног насиља такође је потребна помоћ и сигурно уточиште, по могућности што је могуће ближе својим матичним земљама“, званичан је став БСW-а.
Када је реч о људима чији су разлози за бекство више економски мотивисани, странка заузима негативнији став. По њима јасно је да „миграције нису решење за проблем сиромаштва и неједнакости у свету“.
БСВ је критичан према претходној реформи Заједничког европског система азила (ЦЕАС). Разлог је, по њима, што је од нити је смањен број миграната у ЕУ, нити је терет збрињавања солидарније подељен.
Узроци избеглиштва и миграције морају бити смањени усклађивањем европске економске и трговинске политике, а против нехуманог система шверца се мора доследно борити, такође се наводи у изборном програму. У том циљу треба унапредити сарадњу између држава чланица ЕУ и са трећим земљама.
У свом предизборном програму, АфД захтева „ефикасну заштиту спољних граница од илегалне имиграције“ као један од три главна задатка Европе.
АфД као посебан проблем види усељавање људи муслиманске вероисповести из држава „исламског културног простора“. Пошто се правила живота у Курану не могу ускладити са основним европским принципима права, слобода и демократија, тај вид миграције мора бити подвргнут строгим правилима и масовно ограничен, сматра АфД.
Европска политика азила и миграција „довела је до огромних друштвених преокрета“, критика је АфД-а кој позива на „преокрет“. Странка захтева да се ЦЕАС уклони из Европског уговора (ТФЕУ), једног од оснивачких уговора ЕУ, и да се одговорност за азил и политику имиграције врати националним државама.
Са партијске тачке гледишта, само национални парламенти имају право да одлучују о имиграцији јер само они имају „неопходан демократски легитимитет“.
