Аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер нашла се на удару опозиционе Слободарске партије Аустрије након што је откривено да је њено министарство из државног буџета платило више од 107.000 евра за конференцију Европског савета за спољне односе, утицајне међународне мреже међу чијим се финансијерима налазе Фондације за отворено друштво. Нашој јавности министарка је позната по томе што заступа антисрпске ставове, залаже се за независтност Косова и Метохије, укидање Републике Српске, проглашавање српског народа геноцидним, дочекала је припаднике студентско-блокадерског покрета у Бечу када су ишли на поклоњење Европској унији у Брисел.
Подаци су објављени у одговору министарства на парламентарно питање. За годишњи састанак ЕЦФР-а, одржан 17. и 18. јуна у Бечу, издвојено је тачно 107.638,08 евра. Закуп простора у Аустријској националној библиотеци коштао је готово 31.000 евра, кетеринг приближно 26.000, док је за протокол и логистику утрошено још око 51.000 евра.
Коначан рачун могао би да буде и већи, јер у наведену суму нису укључени трошкови обезбеђења, рада запослених и путовања представника министарства. Аустрија је покрила и поједине трошкове учешћа шефова дипломатија Саудијске Арабије, Шпаније, Мађарске и Швајцарске. Ипак, уговори, потпуна листа учесника и правни основ за финансирање нису предочени аустријском парламенту, тврди ,,ФПÖ“.
Генерални секретар ФПÖ Кристијан Хафенекер оценио је да је Мајнл-Рајзингер новцем пореских обвезника „изнајмила међународну позорницу“ за сопствену промоцију, док држава заузврат није добила ништа. „Мајнл-Рајзингер допушта пореским обвезницима да плате њен Сорошев парти – додатна вредност за Аустрију: нула“, поручио је Хафенекер, а његове наводе пренели су ОЕ24 и аустријски портал ВОЛ.
Додатне сумње изазвала је чињеница да су поједини делови састанка одржани према правилу Чатам хауса. Учесници могу да користе информације које су чули, али не смеју да открију идентитет говорника нити да одређене ставове припишу конкретној особи. Грађани Аустрије тако су платили скуп, али нису добили потпуни одговор ко му је присуствовао, шта је говорио и какву је конкретну корист држава остварила.
На званичној страници ЕЦФР-а наводи се да је годишњи састанак био посвећен улози Европе у промењеном светском поретку, док је Мајнл-Рајзингер одржала уводно обраћање. Међу финансијерима ове мреже налазе се Фондације за отворено друштво, а Џорџ и Александар Сорош наведени су међу члановима њеног савета. То само по себи не доказује неправилност, али повећава обавезу министарства да јавности пружи потпуну документацију о трошењу државног новца.
За српску јавност посебно је спорно политичко деловање аустријске министарке, коју њени критичари због низа потеза сматрају једним од најгласнијих антисрпских лобиста у европској дипломатији. Њена подршка санкцијама руководству Републике Српске, отворено сврставање уз припаднике блокадерског покрета у Београду, подршка чланству такозваног Косова у међународним организацијама и прихватање једностраних тумачења ратова деведесетих у српској јавности доживљавају се као део шире политике слабљења државних и националних интереса Србије и Републике Српске. Мајнл-Рајзингер готово сваку регионалну кризу користи да политичку одговорност усмери према Србима, док се о притисцима на српско становништво на Косову и Метохији, угрожавању дејтонских надлежности Републике Српске и злочинима почињеним над Србима оглашава знатно уздржаније.
Сорошева министарка без историјских и правних чињеница шири наратив о наводној колективној кривици српског народа и стално враћа причу на „геноцид“ и српску одговорност. Истовремено, њена странка НЕОС подржава изразито либералну мигрантску политику и приближавање бирачима мигрантског порекла, због чега противници власти тврде да се политички интереси и борба за гласове стављају изнад безбедносних и друштвених проблема Аустрије. Енергију не усмерава на промоцију сопствене земље, заштиту аустријских грађана и полагање рачуна за трошење њиховог новца, Мајнл-Рајзингер се све чешће појављује као политички покровитељ иницијатива усмерених против легитимних интереса Србије и Републике Српске.
Она је 2025. примила учеснике блокадерског покрета који су имали тенденције да сруше државу Србију и поручила им да „оно што они желе, жели и Европска унија“. Министарство спољних послова Србије оценило је такав наступ као директно и грубо мешање у унутрашње ствари земље, пренео је и аустријски јавни сервис ОРФ. Мајнл-Рајзингер је потом учествовала у увођењу забране уласка Милораду Додику и још двојици званичника Републике Српске, оптужујући их да угрожавају уставни поредак Босне и Херцеговине.
Аустријска министарка снажно подржава и чланство такозваног Косова у међународним организацијама, укључујући Савет Европе, док са представницима Приштине развија све чвршћу политичку и економску сарадњу. Аустријско министарство је у фебруару 2026. потврдило да Беч подржава европски пут Приштине и њено чланство у Савету Европе, чиме Мајнл-Рајзингер наставља политику која занемарује интересе Србије и положај српског народа на Косову и Метохији.
Опозициона аустријска странка ,,ФПÖ“ је најавио нова парламентарна питања Министарству унутрашњих послова, канцеларској служби и другим државним органима како би се утврдили пуни трошкови конференције. Суштинско питање остаје једноставно – због чега су аустријски грађани морали да плате приватно организован међународни скуп, док им власт истовремено ускраћује потпуне податке о учесницима, уговорима и стварним резултатима догађаја?
