План је да изградња кампуса БИО4 почне крајем ове године, изјавила је данас за Тањуг министарка науке, иновација и технолошког развоија Јелена Беговић и навела да се планира делимично или потпуно пресељење у кампус најмање пет факултета и девет научних института.
Беговић је на Копаоник бизнис форуму, по завршетку панела „Биотехнолошка револуција: од посвећености до дела“, на коме је учествовала, појаснила да се планира и оснивање интерактивног музеја у кампусу и да се комуницира са становништвом како би се грађанима објаснило колико је наука битна за развој и будућност друштва.
Истакла је да је вома битно да се Србија укључи у овај воз који се креће огромном брзином и да су, како је додала, “наша држава и научници одлучили да се укључимо у тај воз јер су оцене да имамо добру шансу да у томе успемо“.
„Стартап компаније мењају свет“
“Србија има одличну науку, одлучила је да се укључи у светске токове развоја и да креира почетак а то биоекономски хаб односно центра који ће бити окупљен око биотехнологие, биоинформатике, биомедицине и биодиверзитета. Ту желимо да на једно место ставимо све битне карике за развој будућег друштава и економије у Србији а то су академија, образовање, истразивање, експерти, стартап заједница“, рекла је Беговић.
Додала је да стартап компаније истина понекад настају на необичним идејама, али да оне мењају свет и њима би требало дати подршку.
“Желимо да привучемо велике компаније и финансијске механизме да цео тај пројекат успе и да сви заједно развијамо Србију“, нагласила је она.
Осврћући се на рад данашњег панела, истакла је да се свет мења великом брзином због чега су наши и светски експерти на панелу закључили да ни најпаметнији људи на свету не могу да закључе како ће нам живот изгледати за 10 до 20 година.
“Сасвим је сигурно да ће бити потпуно другачији. Те технологије су ушле у све сегменте нашег живота и користе се да нам живот буде бољи и квалитетнији, да живимо здравије и једемо здравију храну“, навела је Беговић.
Она је на панелу нагласила да почеци биотехнологије заправо датирају од давнина и да су рецимо вино и сир производи биотехнологије, која је у међувремену толико напредовала да је стигла дотле да може да произуводи млеко и да нам за то више нису потребне краве.
Биотехнологија као велики изазов
Беговић је истакла да српске приватне компаније нису довољно свесне какве подстицаје за истраживања у овој области нуди држава и додала да би оне требало више да се укључе у та истраживања.
Стални представник УНДП у Србији Бериш Јакуп је истакао да биотехнологија може да помогне да се направе лекови који су у складу са нашим генима, док би у пољопривреди могла да направи усеве отпорне на топлоту, на сушу и слично.
“Биотехнологија је велики изазов и може да помогне у одрживом развоју, она има еконосмку и социјалну димензију. Стартапи у Србији би требало да добију кредите у овој области и ми смо спремни да то подржимо“, рекао је он.
Кроз видео изјаву на панел се укључио и главни истраживач и суоснивач, Цомплете Геномиц Радоје Дрманац, који између осталог ради у Силиконоској долини на секвенцирању генома.
“Овде код борбе против генетских болести имамо праву револуцију, јер успешно секвенцирамо ДНК и за 100 долара можемо урадити секвенцирање генома“, рекао је он.
Додао је да ће потребе за тим бити све веће, да се болест лечи тако што се геном прави из наших ћелија и да ће медицина много успешније лечити ковид, канцер, а успораваће и старење.
