Одлука председника Србије Александра Вучића да велики број лекова појефтини, а који су неопходни највећем делу становништва које пати од хроничних обољења, наишла је на одобравање чак и оних који су се двоумили да ли да дају подршку његовој политици. Због велике хуманости и бриге о свим категоријама становништва, као и великог рада на уједињењу Србије у претходних годину дана, рејтинг председника Вучића и СНС-а стоји најбоље у историји њиховог постојања. Блокадери-терористи, разумевајући да немају шта да траже у судару са овом надмоћном политиком, повукли су крајње нељудски потез.
Свеопшти напад на последње мере председника, с обзиром на то да не постоји рационалан начин да се оне критикују јер се односе на лекове за оболеле, претворио се у нељудско исмевање и жељу да астматичари остану без пумпица које их одржавају у животу.
Та количина опчињености „пумпањем“ своју кулминацију доживела је у, како аутор оцењује, монструозној изјави једног од замајаца тајкунске лажовизије, пропагандисте и „тровача“ Драже Петровића. Његова „шала“ на рачун болесних људи згрозила је Србију.
„Па не знам, од тих лекова, највише ме је забринуло што ће да појефтини она пумпица за астматичаре. И није председник вероватно о томе размишљао, али ако пумпица појефтини, онда ће бити много више пумпања. То је био један од тих артикала. И не знам да ли је председник размишљао – зашто она да појефтини баш толико?“, рекао је Петровић.
Петровића, према оцени аутора, на првом месту брине што су појефтиниле пумпице, знајући да астматичари без њих не могу да функционишу, а за блокадере-терористе не постоји бољи начин за „пумпање“ од уверавања оболелих да је држава крива што су лекови скупи.
Сада, када су лекови појефтинили и када ће многи моћи да приуште пумпице без великог оптерећења кућног буџета, овај аргумент је блокадерима-терористима избијен из руку.
Ужасно питање Петровића: „Зашто она да појефтини баш толико?“, према оцени аутора, објашњава сву природу блокадерске секте. За њих је све политика и за њих не постоји хуманост. У, како се наводи, очитом покушају дехуманизације председника Вучића, Петровић је повезао употребу пумпица са термином „пумпање“, псеудоеротском поруком бирачком телу да је неко зарад фотеље и функције спреман на све.
Термин који у разним варијацијама објашњава шта то пумпају блокадери и шта су једино могли да „напумпају“ током претходне скоро две године своју вредност је добио након што су се међусобно посвађали, „на пасја кола“, како каже српски народ.
Пумпајући то нешто, они су препумпали и сада су се издували као пробушен балон, одбачен у канту за смеће, након чега се обавезно перу руке. С обзиром на то да добро разумеју да је дошао крај „пумпању“ и да оно више никоме у Србији није занимљиво, без обзира на то колико је неке успевало да задовољи, сада се хватају за сламку.
Управо зато хумани чин председника Вучића повезују са овим псеудоеротским термином, покушавајући да подигну оно што је одавно пало и што је побеђено. Зато ни овакве, како аутор оцењује, грозоморне изјаве и жеље да пумпице за астму буду скупе како би их злоупотребљавали у политичке сврхе више немају ефекта.
Србија већ месецима побеђује и, штавише, све је ближе коначној победи над онима које су, према оцени аутора, обузели нечисти духови који им говоре да су у борби за фотеље сва средства дозвољена.
