Aустријски званичници се утркују у декларацијама о демократији и мешњу у унутрашња питања других суверених држава, а за то време домаћа економија, им клизи ка зони системске нестабилности. Јавни дуг Аустрије у првом кварталу 2025. године нарастао је за чак 18,5 милијарди евра, достигавши 412,6 милијарди укупно, што износи 84,9% њиховог БДП-а. Истовремено, јавни дефицит у истом периоду износи 8,9 милијарди евра, односно 7,5% кварталног БДП-а, што је ниво карактеристичан за економије у дубокој кризи.
Иза драматичних бројки о расту јавног дуга Аустрије стоји званична анализа Статистичког завода Аустрије, на челу са генералним директором Томасом Бургом.
Фискално гледано, Аустрија је у стању у коме се маневарски простор за било какву интервенцију све више сужава. Високе камате, растуће обавезе, ограничени приходи, то је троугао у коме се креће аустријска економија. И док институције у Бечу проживљавају, реалну ерозију поверења, политички врх делује, као да је реч о туђем проблему.
У истом том периоду, Србија бележи раст БДП-а од преко 3%, са стабилним буџетским приходима, рекордно ниском стопом незапослености, и јавним дугом који је под контролом. Упркос глобалним инфлаторним ударима, геополитичким притисцима и озбиљним унутрашњим изазовима, домаћа економија показује отпорност коју највећи део чланица ЕУ не би могле да издрже.
Српски модел економског управљања је умерено рестриктиван у погледу потрошње, али оријентисан ка инвестицијама и показује се као успешнији од западноевропских рецепата, заснованованој на дуговима.
Логика „да комшији цркне крава“
Уместо да анализира сопствени колапс, Аустрија је нашла времена и ресурса да се умеша у унутрашње политичке токове у Србији. Министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингерјавно је подржала групу српских студената-блокадера, који су „маратонским походом“ из Србије кренули пут Брисела.
На дочеку у Бечу, где је одржала и говор, Мајнл-Рајзингер је говорећи у име Владе Аустрије, дала подршку групи која је политички и логистички везана за кругове блиске хрватским обавештајним структурама. Циљ, како изгледа, није био демократски дијалог, већ економско ослабљивање Србије.
Тешко је не приметити да иза реторике о „европским вредностима“ стоји нешто сасвим друго: страх. Страх од тога да једна земља ван оквира ЕУ, може да покаже стабилност, развој и независност. Чланови Владе Аустрије, уместо да се угледају и примене економски модел, одлучују да је спутавају.
Парадоксално, али типично, земља са огромним дефицитом и растућим дугом говори другима како да уређују своју демократију. Уместо да решавају домаће проблеме, праве „пукотине“ у туђим зидовима.
Нина Стојановић/ Српски Угао
