Данска је подигла старосну границу за одлазак у пензију на 70 година, а тиме покренула питање које се тиче целе Европе. Са све већим уделом старије популације у свету, пензијски системи и фондови суочавају се са озбиљним притисцима. Поставља се питање да ли се може очекивати продужење радног века и у другим земљама и како ове промене могу да утичу на Србију, где готово трећина становништва има више од 65 година.
Да ће се старосна граница за одлазак у пензију подизати, каже за Euronews Србија председница Удружења „Мимоза плус“ Смиљана Станковић.
„Хтели, не хтели, мораће тако бити. Ја нисам присталица тога, сматрам да је то превише, али с обзиром на овакву економску ситуацију и да једног пензионера издржавају четири радника, мислим, просто је скупо. С друге стране, за оне који су очуваног здравља, и јесам за то, зато што ви кад идете на посао, зависи сад којим се послом бавите, припадате неком колективу, тој војсци запослених људи, осећате се корисним. У крајњој линији имате и приход већи него кад сте у пензији“, рекла је она.
У Србији то, каже она, неће ићи као у Данској.
„Не бих много залазила у њихове разлоге, него да се ми окренемо нама и да погледамо шта ћемо са нашима да радимо. Код нас, и без обзира на ту старосну границу, људи који су у пензији, а и сама припадам тој категорији људи, ипак додатно раде“, рекла је Станковић.
Она сматра да има могућности, да може лепо и пристојно да се заради и да се дода на пензију, у случају да је реч о људима који су покретни и очуваног здравља.
„Ми са тим годинама не можемо да кажемо да смо здрави, али можемо да кажемо да смо употребљиви, да идемо код лекара редовно, да водимо рачуна о свом здрављу, не бисмо ли били функционални што је дуже могуће. Самим тим смо и кориснији и друштву и породици. И ја мислим да смо мањи трошак друштву на тај начин“, рекла је она.
Према њеним речима, грађани у Србији би се бунити када би се код нас подигла старосна граница за пензију као у Данској.
Она каже да одлазак у пензију колико има предности, толико има и мана, али да генерално за човека значи ослобађање од неке обавезе.
„Ја ћу радо да радим додатни посао, ако сам у пензији, јер не морам тачно на време да будем ту и ту, шефови, директори, заменици, знате већ како то све иде у радном односу. Овде имате неку другачију врсту слободе. Ако вам не одговара овај посао, узећете неки други“, рекла је она.
Говорећи о раду удружења, Станковић каже да је оно основано управо да помогне с обзиром на проблем отуђености у градским срединама.
„Дешава се и ово контра, да се људи кад оду у пензију затворе у своје куће и просто престају да буду социјално активни, мало по мало изопштавају се из друштва“, рекла је она и додала да удружење има програм који подразумева четири сегмента и да обухвата све потребе особа трећег доба.
Она је рекла да удружење организује трибине на различите теме из области здравствене, правне и социјалне заштите, одласке у позориште и посете установама културе.
„Живот у трећем добу може бити јако леп, ако се удружите. Породица је једна ствар, али ми смо у годинама када нам је потребно друштво наших вршњака. И то не само друштво, да ми одемо и попијемо кафу и сок, то можемо да радимо неколико дана, него и да заједно стварамо нешто, макар то била прослава, излет, шетња, кафа. Делимо исте теме и исте проблеме и то је оно што нас спаја и ту можемо наћи разумевање једни са другима“, рекла је Станковић.
