Прва велика анкета пред поновљене председничке изборе у Румунији 4. маја указује на то да ће десничарски кандидат освојити највише гласова у првом кругу, али да ће кандидат центра победити у другом кругу, што је сценарио ако ниједан кандидат не освоји више од 50 одсто.
Ново истраживање АтласИнтела открива да би кандидат нациналиста/десничара узео око 30 одсто гласова у првом кругу.
Након што су Централна изборна комисија (БЕ) и Уставни суд забранили учешће победнику првог круга поништених избора Калину Ђорђескуу, странка „Алијанса за уједињење Румуна“ (АУР) Џорџа Симиона и „Партија младих“ (ПОТ) Анамарије Гавриле склопиле су договор да њихови у задњем тренутку прикупе 200.000 потписа и кандидују се. Обе кандидатуре одобрене су од стране БЕЦ-а.
Гаврила и Симион су се такође договорили да једно од њих одустане како би се концентрисала подршка бирача.
У сценаријима где је само једно од њих на гласачком листићу, анкета показује да би имали скоро идентичан учинак – 30,4 одсто за Симиона и 30,2 посто за Гаврилу.
Истраживање јавног мњења сугерише да ће десничар после победе у првом кругу и даље изгубити у другом кругу 18. маја, при чему ће центристички градоначелник Букурешта Никусор Дан, окупљањем анти-десничарских гласова, изаћи као победник.
У тим сценаријима Симион пролази боље, са 6,8 процентна поена заостатка за Даном, док Гаврила заостаје за 8,4. Иако је одобрена, Симионова кандидатура може и даље бити угрожена, јер је под истрагом за подстицање на насиље, због тога што је рекао да оне који су забранили Ђорђескуа треба „одрати на тргу“. Касније је рекао да се изразио фигуративно збо напете ситуације, али је признао да таква ватрена реторика „није пожељна у демократији“.
Као разлог за поништавање првих избора наведено је „руско мешање“ у кампању, док је забрана Ђорђескуа и његово привођење правдано оптужбама за покушај свргавања уставног поретка, изношењем лажних информација и чланству у неофашистичкој организацији. Он се такође оштро противи изградњи НАТО базе у Румунији и мешању у рат у Украјини.
После поменутих судских одлука Симион је решио да ублажи реторику против НАТО и ЕУ, а заоштри је према Русији.
„Наш став се не може променити. Осамдесет одсто Румуна жели НАТО и жели Европску унију. Ово није нешто о чему можемо да преговарамо”, рекао је он преноси Финанциал Тимес.
Симион је такође упутио оштре речи Москви.
„Путинова Русија је била и јесте једна од највећих претњи за европске државе, посебно за нас, за балтичке државе и за Пољску“, казао је десничар.
