Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас у парламенту да се тренутно ради на изменама Закона о рударству и геолошким истраживањима како би се та област унапредила и још више заштитили државни интереси и апеловала на опозицију да не обмањује грађане неистинама како се у Србији отвара 40 рудника.
„Чујемо и неистине и потпуно непоткрепљене информације да се у Србији отвара 40 рудника, да где год постоји дозвола за истраживање да ће се отворити рудник, а веома смо добро свесни и знамо да је само један рудник металичних сировина за последњих 25 година отворен у Србији. То је један изузетно комплексан, захтеван процес који не може да се деси преко ноћи и који не може да се деси без дугогодишњих улагања, истраживања, елабората, процеса, прописа, процедура које морају бити испуњени“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је тако одговорила на питање посланика Александра Јовановића из Еколошког устанка зашто држава не повећа рудну ренту и тврдњу да нас у Србији тек чека рударски напад на Хомоље и на Малкој Голаји, као и питање када ће држава да повећа рудну ренту.
Министарка је још једном позвала све на одговорност – да не шире дезинформације и не износе паушалне и нетачне информације у вези са наводним отварањем рудника и рудној ренти.
„Да не упоређују оно што није упоредиво и да не обмањују грађане Србије када су овако важне теме у питању и за развој Републике Србије и за подизање животног стандарда наших грађана“, поручила је Ђедовић Хандановић.
Јовановић је упитао зашто је рудна рента у Србији тако ниска и износи свега пет одсто за све оно што је испод земље и зашто смо кинеском Зиђину, како је рекао, дали земљу, а Ђедовић Хандановић је рекла да не постоји једна универзална стопа рудне ренте која важи за све минералне сировине, нити да се проценти различитих држава могу механички поредити.
„То, нажалост, слушамо већ четири године и више и шире се дезинформације и погрешне информације, пре свега ка грађанима, пре свега од такозваних еколошких удружења или неких других удружења који су тобож против рударства, а за заштиту животне средине, као да су та два појма неускладива“, навела је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да накнада у Републици Србији зависи од врсте минералне сировине.
„За металне минералне сировине она износи пет одсто од прихода оствареног продајом непрерађене или припремом пречишћене сировине, односно пет одсто од нето прихода када је сировина подвргнута металуршкој преради. За нафту и гас стопа износи седам одсто. Слушали смо претерано дуго да Нафтна индустрија Србије плаћа три одсто, што није тачно, али само да имамо свест колико се шире нетачне информације и непотпуне информације. За угаљ она износи три одсто, док су за друге минералне сировине прописане друге стопе. Поменули сте овде Словенију, али сте упоредили нешто што није упоредиво“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је рекла да у Словенији исто нема јединствене рудне ренте и да накнада зависи од врсте сировине, количине и експлоатационог простора.
„Стопе о којима говорите углавном се односе на камен, на доломит, на песак, на шљунак, на глину, а не на производњу бакра и злата какву има Србија. Тако да не можете поредити накнаду за каменолом у Словенији и представљати је као упоредиву са накнадом за металичне сировине у Србији. Истовремено, структура словеначког рударства није упоредива са српским, нарочито када је реч о обиму експлоатације металичних минералних сировина. Србија има развијену експлоатацију и прераду металичних сировина, док у Словенији доминантно место имају друге врсте сировина“, објаснила је министарка.
Нагласила је да је стопа накнаде за металичне минералне сировине у Србији међу вишим стопама које се примењују у развијеним рударским земљама.
„Ми тренутно радимо и на измени Закона о рударству и геолошким истраживањима, у смислу да их још боље употпунимо, да их унапредимо и да још више заштитимо државне интересе. А подсетићу да су 2006. године мењани закони управо да би се удовољили неким инвеститорима. Ми ћемо мењати законе, али тако да заштитимо интересе Републике Србије. Као што смо и први пут је ова влада усвојила Стратегију развоја минералних сировина која у Републици Србији није постојала. Није постојала ни 2003, када су они управо који оспоравају шта је учињено и колико је учињено у рударству или није, говорили да и нису тада усвојили Стратегију, нити су имали ваљану Стратегију када су доводили разне инвеститоре до 2012. године“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да је циљ државе да се развија рударска индустрија у Србији, али на одржив начин и на начин тако да може да заштити интересе ове земље.
„И развојне и економске, и да буде пре свега одрживо рударство“, додала је она.
Поручила је да не треба посматрати читаву рударску индустрију само кроз рудну ренту.
„Данас слушамо веома често критике о пословању компаније Зиђин, а треба да се подсетимо да их најгласније износе управо представници политичких структура који су РТБ Бор оставили презадужен, технолошки застарео и без јасне развојне перспективе. И они који су некада били спремни да Бор продају за кикирики или за печурке, данас покушавају да оспоре резултате које сам сигурна да грађани Бора виде и велика већина њих“, рекла је она.
Нагласила је да је неупитно да су у РТБ-у Бору односно данашњим компанијама Зиђин групе, повећане зараде, повећана производња и инвестиције, као и извоз и повећани приходи од накнаде за коришћење минералних сировина.
„Ја само да подсетим да је за период од јануара до јуна ове године, на име накнаде за коришћење јавних добара, уплаћено 11.648.726 динара, а у односу на исти период 2025. ГОДИНЕ повећана су за 14,6 одсто. То значи да апсолутно водимо рачуна и о наплати накнада за коришћење сировина. Такође, када причамо о Бору, буџет града Бора је за 2026. ГОДИНУ износио више од 13,2 милијарде динара, а 2018. је износио три пута мање. Према последњим подацима, просечна зарада, ако посматрамо само компанију Зиђин Копер, износи око 164.000 динара, што је значајно више од републичког просека и чак 142 одсто више од оне која је била 2018. године“, рекла је она.
Нагласила је да смо 2018. године имали дугове, застарелу опрему и неизвесну будућност у РТБ-у Бор, пре доласка инвеститора Зиђин групе, док данас имамо инвестиције, већу производњу и радна места.
Јовановић је запитао по ком закону цеви и даље стоје у Ракитској реци, а Ђедовић Хандановић је рекла да стално помиње неке цеви у рекама и подсетила га да је он послао 18. маја 2016. године мејл Министарству рударства и енергетике са документацијом у вези са пројектом мале хидроелектране „Темска“.
„Ради се, наиме, о захтеву за дозволу малој хидроелектрани Темска која се налази у оквиру Старе планине, заштићеног подручја природног добра, 140 kW и тражи се дозвола. Господин Александар Јовановић Ћута, тражи дозволу за малу хидроелектрану на заштићеном подручју Старе планине. Управо причамо о цевима у рекама. Не лажу докази, и можемо једино на основу тога да причамо о некој одговорности и о некој заинтересованости да нема цеви у рекама и да нема или има заштићених подручја. Тако да, мислим да је веома све јасно да када нешто не можете да добијете, а нисте никада добили дозволу за тај пројекат, да онда се окренете, причате и износите неистине, поредите неупоредиво, и тако даље знајући да је Србија земља која од 2021. има забрану изградње малих хидроелектрана управо у заштићеним подручјима“, навела је Ђедовић Хандановић.
Замолила је Јовановића да не обмањује грађане Србије износећи погрешне податке стално говорећи о некаквим рударским активностима где оне не постоје и о отварању рудника, изградњи малих хидро електрана и слично.
