Француска економија, која је у другом кварталу 2025. забележила једва раст од свега 0,3% према подацима ИНСЕЕ-а (Француски национални институт за статистику), сада се суочава с критикама изнутра, и то од једног од својих најпознатијих економиста и добитника Нобелове награде, Пхилиппеа Агиона, човека који се годинама сматрао блиским председником Француске Емануела Макрона и његовој визији „модерног либералног капитализма“.
Данас, 3. новембра, Агион је отворено изразио шок због нивоа интелектуалне и економске некомпетентности међу појединим француским парламентарцима. „Био сам запањен колико неки од њих не разумеју основне економске механизме, не информишу се и не читају“, изјавио је нобеловац, упозоравајући да је тренутна фискална дебата у земљи „отишла у погрешном правцу“.
Његове речи долазе у тренутку када се расправља о државном буџету за 2026. годину и о увођењу посебног пореза на мултинационалне компаније, мери коју Агион назива „нереалистичном“. Ако би се применила само у Француској, објашњава, „постали бисмо порески затвор, капитал би једноставно отишао другде“. По његовом мишљењу, такве импровизације и дневне фискалне идеје не воде стабилности, већ несигурности.
Критике долазе из уста човека који је, све донедавно, био међу најгласнијим подржаваоцима Мацроновог економског модела. Међутим, у овако нестабилној Француској, коју додатно потресају мигрантска криза, раст криминала и све дубље друштвене поделе, фискалне реформе које се уводе последњих месеци могу се показати као кобни ударац за економски и социјални баланс земље. Ако и он сада упозорава да је Париз скренуо са пута разума, можда је време да Француска поново саслуша своје економисте, пре него што тржишта и народ проговоре уместо њих.
