У теорији и према међународном праву, Мађарска би требало да ухапси Владимира Путина чим крочи у Будимпешту због састанка са Доналдом Трампом, али се то сигурно неће догодити.
Путина тражи Међународни кривични суд по оптужбама издатим 2023. године за отмицу деце у Украјини током руске специјалне војне операције.
Иако је Мађарска чланица МКС-а, ни мање ни више него један од оснивача, она је у процесу повлачења из тог глобалног тела, које оптужује да је „политички суд“.
Ово ће бити прво Путиново путовање у земљу ЕУ од почетка рата у фебруару 2022. године, међутим долазак у Будимпешту можда неће бити тако једноставан за руског лидера.
Осим ако не лети кружном рутом изнад Турске и преко Балкана, Путин ће морати да прође кроз ваздушни простор европских земаља које би могле размотрити присилно спуштање његовог авиона.
Управо је та врста ризика, ма колико мало вероватна, навела је премијера Израела Бењамина Нетањахуа да лети око Шпаније и Француске током недавне посете Генералној скупштини УН у Њујорку.
Путин јесте прошле године путовао у чланицу МКС-а, Монголију, а био је и у Северној Кореји и Кини, као и у Америци, на Аљасци, али ниједна од ових земаља није део глобалног суда.
Без обзира на све то, због забране прелета преко територија земаља Европске уније, председник Русије Владимир Путин мораће да пронађе алтернативни пут до Мађарске, уколико се планирани сусрет с Доналдом Трампом заиста одржи.
Иако детаљи руте нису објављени, војни аналитичари у Москви и међународни портали за праћење летова сматрају да би највероватнији правац водио преко Црног мора, Турске, Црне Горе и Србије.
Дужи пут због санкција
Лет од Москве до Будимпеште обично траје око два сата, али сада ће, због затвореног ваздушног простора Европске уније, председнички авион Иљушин Ил-96 морати да иде знатно јужнијом путањом.
Тај заобилазни коридор, који пролази преко међународних вода и држава које нису увеле санкције Русији, могао би да продужи путовање на око три сата.
Најизводљивија рута
Према руским медијима, реалан и безбедан правац укључивао би следећу линију: Москва – Црно море – Турска – Црна Гора – Србија – Будимпешта.
Таква путања у потпуности избегава територије земаља чланица ЕУ и НАТО-а, док се ослања на пријатељске државе. Контрола летења у Анкари и Београду имала би пресудну улогу, јер би авион ушао у мађарски ваздушни простор управо из правца Србије.
Председнички авион као командни центар
Путин користи Иљушин Ил-96-300ПУ, посебно модификовани модел намењен искључиво шефу државе.
Реч је о широкотрупном авиону домета око 13.000 километара, са командном кабином опремљеном напредним комуникационим системима и електронском заштитом.
Ови авиони припадају Специјалном авио-одреду „Русија“, који је стациониран на аеродрому Внуково-2 код Москве. У употреби је више летелица исте серије (регистрације РА-96016, РА-96018, РА-96019 и РА-96022), све са додатним резервоарима горива за дуге руте без слетања.
Политичка симболика и изазови
Иако је лет технички могућ, његово извођење захтева изузетно прецизну логистику и координацију више држава. Стручњаци истичу да би „рута преко Турске и Балкана представљала најбезбеднији компромис између дужине пута и политичке реалности“.
Најављени сусрет Путина и Трампа у Будимпешти, који је мађарски премијер Виктор Орбан описао као „историјску прилику за мир“, већ сада изазива глобалну пажњу, не само због очекиваних тема разговора, већ и због необичне руте којом ће руски председник стићи до срца Европске уније.
