Представљајући националну стратегију „Србија 2030“, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће, најкасније до септембра, бити отворена прва фабрика за израду хуманоидних робота и робота паса.
Председник Србије је том приликом истакао да се хуманоидних робота годишње прода између шест и девет хиљада.
„Ми ћемо у Србији да произведемо 1.000 оваквих хуманоидних робота за различите потребе и за двоструке намене, двоструке употребе и произвешћемо 10.000 робота паса или робот-догова, како год хоћете, такође са вишеструком наменом и вишеструком употребом“, рекао је Вучић приликом представљања стратегије „Србија 2030“.
Додао је да ће Србија бити испред земаља у региону, пре свега по питању вештачке интелигенције.
„Србију 2030. и 2035. видим као земљу која напредује, не онако брзо како бих желео да напредује и не само због нас или неких других на власти, већ због тога што нисмо способни и нисмо спремни да себе мењамо у потпуности и да пре него што кажемо било коме другом да се промени и пре него што тражим од било кога другог промену, да то тражим од себе. Мораћемо да радимо и да учимо више“, истакао је Вучић.
Хуманоидни роботи постају стварност
Иако се чини као сценарио из научнофантастичних филмова, хуманоидни роботи постају стварност.
Развој технологије неће само променити начин на који радимо, живимо и комуницирамо, већ ће поставити и нова питања о етици, економији и друштвеним вредностима.
Хуманоидни роботи су дизајнирани да изгледају, крећу се и понашају као људи. Захваљујући машинском учењу и роботици, ови андроиди постају све софистициранији. Они већ могу да обављају различите задатке – од једноставних кућних послова до комплексних операција у индустријској производњи. Уз континуирани развој, предвиђа се да ће роботи ускоро бити присутни у свим сферама живота.
Једна од највећих предности масовне примене хуманоидних робота је повећање ефикасности и продуктивности. Роботи могу да раде 24 сата дневно, без потребе за одмором, што може значајно да смањи трошкове производње.
Поред потенцијалних изазова, хуманоидни роботи имају капацитет да значајно унаприједе квалитет живота људи. Моћи ће да се користе за негу старијих особа, асистирање особама са инвалидитетом, као и за обављање опасних послова у индустрији и ратним зонама. Роботи могу да допринесу и у образовању, пружајући персонализовано учење ђацима и студентима.
Смртоносни аутономни системи оружја (ЛАWС), познати и као роботи убице, представљају будућност ратовања. Они могу самостално да идентификују, циљају и одлуче да убију људе, без човека-војника који режира напад или повлачи окидач. Неколико држава, укључујући САД, Кину, Велику Британију, Индију, Иран, Израел, Јужну Кореју, Русију и Турску, улаже у развој оваквог оружја.
Аутономни дронови су већ играли кључне улоге у сукобима, као што је рат у Украјини, где су Москва и Кијев користили беспилотне летелице за гађање непријатељских војника и инфраструктуре.
Ова борбена технологија изазива усијане дебате међу стручњацима, активистима и дипломатама широм света. Питања о етици, праву и технолошким пријетњама које ово оружје носи постају све важнија.
Иако директна општа забрана за аутономне системе оружја не изгледа вероватна у догледно вријеме, све више гласова позива на регулисање њихове употребе, слично глобалним напорима против хемијског оружја.
Концепт војске хуманоидних робота је интригантан и има своје мане. Иако они могу бити веома снажни, њихова издржљивост и отпорност на оштећења су ограничени. Људи су изузетно прилагодљиви и способни да се опораве од повреда, док би роботи захтевали поправке или замену делова.
Роботи који пркосе силама физике, као што су високо скакање или ношење тешких терета, захтевају велику енергију. Ефикасност батерија и извор енергије кључни су фактори за одржавање таквих операција.
Да би војска хуманоидних робота била ефикасна, потребна је напредна вештачка интелигенција. Ова технологија мора да доноси брзе одлуке у динамичним ситуацијама, што је изазов и за најнапредније АИ системе.
Како Кинези обучавају хуманоидне роботе?
У лабораторији у Вухану у Кини, обучава се група хуманоидних робота и то попут ученика у учионици – учећи све, од прављења кафе до обављања кућних послова.
Инжењери прикупљају огромне количине података физички учећи роботе како да се крећу и обављају задатке.
Процес укључује људске тренере који носе опрему за виртуелну стварност и воде покрете робота у реалном времену.
„Носимо ВР (виртуелне стварности) наочаре и имамо контролере у рукама. Наше лева и десна рука су као лева и десна рука робота. Он ће учити наше положаје померајући их. Подаци ће бити отпремљени у облак. Када се подаци одобре (формира скуп података), биће отпремљени роботу и он ће учити од њих“, рекао је Ћу Ћионгбин, тренер робота за вештачку интелигенцију који прикупља податке за системе.
Тренери више пута управљају машинама како би креирали велике скупове података који омогућавају роботима да постепено уче нове вештине.
„Обучавамо и учимо роботе стварајући реалистичне сценарије један на један. Тренери могу поновити једну радњу стотине, хиљаде или чак десетине хиљада пута да би је научили, а затим користе податке за подршку овој обуци“, рекао је Јанг Сињи, вођа пројекта у компанији Дата Фусион Тецхнологy.
