Остало је недељу дана до одвојених састанака врхова две централне банке које одређују колико ће коштати новац у Србији, јер већ следећег четвртка о даљем снижењу референтне каматне стопе расправљаће и Народна банка Србије и Европска централна банка.
Како инфлација наставља са трендом благо снижења (осим јулског искакања), а запосленост је висока, за очекивати је да ће обе централне банке имати аргумената да наставе са монетарним попуштањем, а то би посредно значило и јефтиније комерцијалне кредите.
Камате на зајмове већ неко време падају и у Србији и у ЕУ али не брзином којом то очекују и грађани и привредници. Банкари су, додуше, још почетком године када је тренд пада кренуо, најавили да не би требало очекивати нагло снижење.
Тај пад се наставио и у јулу, показују нови подаци Народне банке Србије о пондерисаним каматним стопама комерцијалних банака. Ако се посматра из угла наставка тренда, тај пад је очекиван, али у Србији је „на столу“ још једна битна одлука која би могла да утиче на „магнитуду“ ако не и на сам тренд. Наиме, Народна банка је покренула измене закона којима би се одредили параметри за ограничење колико би нека каматна стопа могла да иде навише.
С обзиром на то да је важан фактор тог „плафона“, или максимизације, пондерисана каматна стопа на тржишту, банкама је посебно у интересу да она не оде прениско. Али, изгледа да тржиште ипак функционише и у српском банкарству, па се камате ипак крећу наниже.
Према актуелним подацима, камате на нове динарске кеш кредите грађанима рочности до једне године (као најчешћим кредитима у категорији) су тренутно на нивоу од 12,21%. Пре годину дана каматна стопа је била 13,05%. Још је већи пад забележен код кредита рока враћања од годину до пет година, са 14,7% на 12,78%, односно 5% за дванаест месеци.
Стамбени кредити различитим смером
Код стамбених кредита у Србији ситуација је специфична, јер они су већ „максимизирани“ одлуком НБС из прошле године и тада одрешени плафон важи до краја 2024. Али то није једина разлика, јер хипотекарни динарски кредити су поскупели – са 12.47% на 15,4% просечне камате – а девизни појефтинили – са 6,68% на 5,06%.
Стамбени кредити у динарима су имали раст од октобра (када су били на 11,9%) до јуна (17,57%), а девизни од децембра (4,99%) до јуна (5,06%).
Код готовинских кредита и еврима, камата је за годину дана пала са 3,76% на 3,39% код оних до године дана, а са 3,78 на 3,62% код кредита до пет година.
Кретање ових кредита је било различито, па је тако код једногодишњих динарских забележен раст од октобра (10,9%) до јуна (12,31%), а у еврима је било великих месечних осцилација од 2% до 5%.
Код оних на период задужења до пет година, пад је код динарских константан од августа 2023. а девизни су се кретали између 3,63% и 3,93%.
Привреда лакше дише
Тржишно прилагођавање банкара условима на тржишту видело се и код кредита привреди, где и поред солидног привредног раста компанијама не цветају руже. Мањи обим задуживања због мање тражње (али и оштријих кредитних услова), оборио је каматне стопе.
Тако су камате на динарске кредите пале са 8,57% на 8,37% укупно, али су по категоријама разлике веће. Код задуживања за обртна средства просечна пондерисана камата је у јулу била 7,57% док је годину дана пре тога била 8,5%.
За инвестиције кредити су тренутно 9,12%, што је више него 8,96% из јула прошле године, али то је тренутна месечна осцилација, јер камате у принципу падају од јануара, када су биле 9,58%.
Код девизних кредита за предузећа, јулска камата је у посеку 6,82% а пре дванаест месеци је била 6,55%. По категоријама то је 6,43% а обртна средстава, 6,68% за инвестиције у 6,46% за кредите за увоз.
