Блокадерска акција „Студент у сваком селу“ смишљена је као контратежа теренској кампањи владајуће Српске напредне странке и председника Србије Александра Вучића, који су успели да стигну и у најмања места у земљи. Схватајући да су истраживања јавног мњења независних кућа, као и њихова интерна истраживања, у потпуности тачна и да СНС има убедљиву већину, они су се окренули невероватном потезу. Прво су најстрашније вређали Србе из Републике Српске који имају држављанство своје Србије, а сада иду да их моле за глас.
Није прошло ни три дана од наступа трећег на блокадерској тзв. студентској листи, сарадника Соње Бисерко и Хелсиншког одбора за људска права Жељка Хубача на тајкунској лажовизији Н1 Сарајево, где је најстрашније напао Србе из Српске, а блокадери су објавили нови план.
Они намеравају да до 26. септембра обиђу Бијељину, Брчко, Добој, Бањалуку, Требиње, Вишеград, Братунац и Зворник с намером да привуку Србе са правом гласа на парламентарним изборима у Србији.
Хубачу смета право Срба из Српске да учествују на изборима
Хубач се, врло занимљиво, на сарајевској филијали Н1 управо жалио да у БиХ, односно Српској, живи много оних са држављанством Србије који имају „лажне личне карте“.
Он се острвио и на наводно фиктивна пребивалишта у Србији, иако пребивалиште нема апсолутно никакве везе са бирачким правом за парламентарне изборе. То је, наиме, стара прича са локалних, тачније београдских избора, када је антисрпска опозиција, уз подршку тајкунских лажовизија, из свих средстава ударала по Србима из Српске.
Управо тада је изнета лажна теза о томе да постоје Срби из Српске које масовно аутобусима довозе у Београд да гласају на локалним изборима уз фиктивна пребивалишта на територији града.
Сада, када су у питању парламентарни избори, јасно је да ни пребивалиште ни место становања немају никакве везе уколико држављанин Србије жели да гласа. Управо зато блокадери воде кампању и у Српској, а Жељко Хубач једноставно не разуме изборни процес и правила.
Оно што Хубач разуме јесте да пред сарајевским екстремистима треба да нападне Србе, додворавајући се њима, али и новопазарским блокадерима, који су очигледно веома важни за креирање атмосфере подела у српском друштву.
Ипак су новопазарски блокадери наводно успели да „ветирају“ одређене личности на блокадерској листи, попут Мила Ломпара и Дејана Мировића.
Две године бесомучних напада на мученичку Републику Српску
Срби из Српске били су мета напада посебно након локалних избора у Београду 2023. године, када су представници антисрпске опозиције окупљени у коалицији „Србија против насиља“ тврдили да је њих 40.000 променило резултате избора.
Оно што је занимљиво јесте да је човек који је први пружио подршку и инфраструктуру странке блокадерима, председник ДС Срђан Миливојевић, предњачио у креирању тог наратива. Информације о томе да управо ДС, тј. Бојан Пајтић и Душан Петровић преко Миливојевића управљају блокадерском листом, признали су сами блокадери у интерним разговорима.
Ако Ломпар и Мировић тврде да је листу састављао немачки БНД, њихове тврдње додатно отварају питање политичког утицаја на људе који се доводе у везу са њеним формирањем, укључујући Пајтића, Петровића и Миливојевића. Када се томе дода Миливојевићева изјава са избора 2023. године, поставља се питање колико су данашње поруке заиста нове, а колико представљају наставак раније политике према Србима из Републике Српске.
„Око 40.000 људи је гласало у Београду, а нису одавде. Не знам како неко може да бира домаћина туђе куће. Ти су људи овде добродошли као гости, али они овде немају пребивалиште. Хвала свим грађанима Београда који су исказали храброст за промене. Обећавам им да нису узалуд дали глас“, рекао је Миливојевић.
Такав однос није остао само на изјавама политичара. Током претходних изборних циклуса, а потом и када је СНС организовао велике скупове на које су долазили грађани из Републике Српске, на друштвеним мрежама уследиле су салве увреда на њихов рачун. Називани су „прекодринцима“, „сендвичарима“, „крезубима“, међедима и другим погрдним именима, док се у делу јавног и политичког дискурса појављивао и омаловажавајући назив „Република Шумска“. Читава група људи тако је стављана у исти кош због претпоставке да подржава СНС и Александра Вучића. Управо зато данашњи одлазак блокадерског каравана у Републику Српску додатно ослкава лицемерје и отвара питање политичке доследности: људи који су због свог порекла и политичких опредељења били изложени увредама сада су постали бирачи којима се исти политички блок обраћа тражећи подршку?!
Бруталан напад и називање Срба из Српске „гостима“ сведоче о томе да се данашња атмосфера припремала одавно из исте кухиње.
Мржња према Србима из Српске дошла је из београдског Круга двојке у најмања места у Србији у којима постоје блокадери. На пример, у Клењу блокадери су говорили како им сметају Срби пореклом из Републике Српске који живе у Србији.
„Требало је да остану тамо, него су побегли овде. Што нису бранили Републику Српску“, изрекао је један блокадер на опште згражавање.
Тај наратив је такође продукт немачке пропаганде, која га, наравно, није применила у Загребу над херцеговачким Хрватима, који практично господаре главним градом. Они су послушни, увек су били, посебно када треба некога клати, али су зато Срби проблем.
Србе из Српске напао је још један кандидат са блокадерске тзв. студентске листе, Златко Кокановић.
Не треба никада заборавити његове речи: „Па, зар нама да људи који су дошли из Хрватске, из Босне да кроје судбину“.
Њему се придружили други из редова опозиције који су Српску означавали као кривца за све проблеме и пожелели јој брзи крај.
Управо то су ових дана на мрежама потенцирали блокадери. На објаве у којима српски функционери истичу да ће Србија заувек подржавати Српску, они су писали коментаре да ће се то променити након избора, након што они заседну за врат Србији.
Тајкунске лажовизије су у свом програму пуштале и позивале новопазарске блокадере, иако малобројне и небитне, да отворено Србима говоре да су геноцидан народ.
Бројне друге увреде, напади, лажи, клевете и отворена сарадња са српским непријатељима обележили су претходних 30 година од краја грађанског рата у БиХ. Посебно агресивни послушници страних обавештајних служби, међу којима се истиче немачка, били су у последње две године.
Ломпар и Мировић изнели су нешто другачије запажање, које говори у прилог томе да су новопазарски блокадери били само проточни бојлер за пренос поруке. Подсећамо, они су говорили о томе да су целу листу кројили Немци, тј. немачка обавештајна служба, која је одлучила да на њој не може да буде нико ко се представља као патриота.
Овакав расплет догађаја, када се у обзир узму активност Немачке у БиХ, њена улога у одузимању надлежности Српске преко лажног високог представника Кристијана Шмита, у њеном растакању и покушају уништења, потпуно објашњава и Хубачеве речи, али и дела блокадера „у сваком селу“.
С једне стране испуњавају захтеве и налоге Немачке и кроје изборну листу према жељама Берлина, а с друге стране нападају Србе из Српске преко својих истакнутих кандидата, повезаних са НВО сектором.
Да се не би у потпуности пред својим бирачима представили као немачке пудлице, сада спроводе акцију у Републици Српској, коју намеравају да угасе, тј. да јој ускрате подршку након победе на изборима.
Генеза напада Немачке на Републику Српску и њене везе са Србијом
Република Српска је створена у миру, одбрањена у крвавом грађанском рату од стране 62 бригаде најславније Војске, којом је командовао неумрли генерал-херој Ратко Младић.
Одбрањена је свака њена стопа, од Босанске Крајине до Семберије и Херцеговине. Све време рата босанске Муслимане и Хрвате помагала је управо Немачка, што оружјем, што људима и обуком.
На крају, највећа подршка и помоћ Берлина десила се након рата, када је у крхком миру немачка обавештајна служба преко СФОР-а спроводила планове за гашење Српске и централизацију државе која није ни требало да постоји.
Немци су, као и почетком 20. века, када су стварали тзв. босанску нацију на штету Срба, и сада покушали да изврше централизацију у којој би доминантни били Муслимани и Хрвати у односу на Србе. Управо против тога је устао српски народ 1992. године.
Србија је увек стајала уз Републику Српску и пружала јој пресудну помоћ да опстане и да Срби остану на својим огњиштима. Споразум о специјалним и паралелним везама, камен темељац односа Београда и Бањалуке, по признању званичника Српске, пуну имплементацију доживео је након 2014. године, када је премијер Србије постао Александар Вучић.
Сарадња је подигнута на највиши могући ниво, а уз снагу Београда и Бањалука се осећала толико снажно да је усвојила одлуку да заједно са Србијом слави Дан српског јединства, слободе и националне заставе, као и да државна застава Србије увек буде истакнута као званична застава Српске.
Невероватна промена у односу на време владавине жуте куге у Србији, када је Споразум о специјалним и паралелним везама био мртво слово на папиру, није могла да прође незапажено. Немци су свим силама покушали да разбију то јединство.
Када им није успело преко Кристијана Шмита, нашли су савршене послушнике у блокадерском покрету. Међу неколико десетина блокадерских професора велики је број оних који су тесно сарађивали са НВО сектором плаћеним од стране немачког ГИЗ-а, тј. немачке државе.
Зато је било релативно лако да се наметне воља Берлина целом покрету. Тај став, да су за све њихове поразе криви Срби из Српске, потпуно погубан и поразан по српско национално биће, као куга се проширио друштвеним мрежама.
Нема сумње да ће своју идеју о гашењу Српске покушати да спроведу у дело ако дођу у позицију да о нечему одлучују. До тада, Уједињена Србија ће се борити за национално јединство с обе стране Дрине, док год постоји српски народ.
